Zahuktavanje terora policijske političke represije u Srbiji
Saopštenje Kampanje protiv političke represije od 23.02.2010.
Suđenje šestorki anarhista samo je vrh ledenog brega terora policijske političke represije u Srbiji koji se počeo posebno zahuktavati prošle godine – kada je DSPS režim konačno shvatio da će morati da se suoči sa masovnim štrajkačkim i protestnim eksplozijama nezadovoljstva i otpora protiv njegove razorne politike pljačkaške privatizacije, razaranja srpske privrede i podređivanja svih resursa nacionalne privrede i nacionalnog opstanka interesima profita krupnog svetskog kapitala i njegovih domaćih mafijaških tajkunskih ispostava.
Udarna pesnica te represije nisu samo regularne policijske snage, nego i parapolicijske šovinističke i huliganske bande koje režim pokušava da predstavi kao nekakvu autonomnu političku desnicu. Režim DSPS tako obnavlja političke i terorističke tehnologije režima Slobodana Miloševića – tehnologije upotrebe terorističkih paravojnih i parapolicijskih trupa za svoje najprljavije poslove. Te parapolicijske snage formiraju se od dela kriminalizovanog lumpa i danas su organizovane u organizacije tipa Obraza, 1389, Nacstroja, raznih navijačkih huliganskih grupa, ali i u razne privatne policije pod okriljem privatnih sekuriti firmi.
Pošto se “patriotski” lumpen kadrovi parapolicijskih fašisoidnih bandi, po prirodi stvari, uglavnom ne zadovoljavaju time da glume nekakvu “političku desnicu”, a više nema ratišta na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH, na koja se za nagradu mogu puštati u pljačku, oni se finansiraju i sredstvima klasičnog kriminala – trgovinom droge, reketom, razbojništvima, otmicama, iznudama... pa je policija ponekad prinuđena da ponekog od njih i malo prihapsi, pa čak i pošalje u zatvor. To dovodi i do povremenih porasta tenzija između regularnog policijskog aparata i njegovih parapolicijskih i paravojnih fašisoidnih kriminalnih ogranaka.
Za ove povremene tenzije između redovne policije i njenih fašisoidnih parapolicija, stratezi aktuelne političke represije smislili su plan da ih, uz pomoć korumpiranih medija, “uravnoteže” fabrikovanjem i tobožnje “ekstremne levice” i represijom protiv nje, pa da onda, po ugledu na svoje grčke kolege, političku represiju prezentiraju kao arbitriranje između fiktivne ekstremne desnice i fiktivne ekstremne levice. Onda bi se etiketa “ekstremne levice” prilepila svim levo orijentisanim kritičarima DSPS režima, a naročito radnicima koji organizuju sve masovnije štrajkove i proteste koje birokratski sindikalni vladini “socijalni partneri” više ne mogu da kontrolišu i pacifikuju. Jedinom službeno poželjnom i legalnom “levicom i desnicom“ onda bi se smatrale samo one bezbojne političke karikature na periferijama fiktivnog parlamentarnog političkog “spektra” srpskog političkog establišmenta.
Već i sama razlika u sudskom tretmanu i u tretmanu u istražnom zatvoru rečito izražava stvarni odnos vlasti prema svojoj nestašnoj “ekstremnoj desnici” i prema izmišljenoj “ekstremnoj levici”. Počinioci najtežih kriminalnih zločina ili se brane sa slobode ili su u zatvoru smešteni u njegov luksuzni deo (“Hajat”) u koji im se svakodnevno dostavlja hrana od kuća ili iz beogradskih restorana. Uhapšeni anarhosindikalisti bili su zatočeni u pretrpanim ćelijama zajedno sa masom neprivilegovanih kriminalaca, a njihovi roditelji su i po 12 sati morali da čekaju i na snegu ili kiši da bi ih videli jednom u 15 dana i uručili im paket hrane i odeće za presvlaku.
Iznuđivanje torturom lažnog iskaza od Ivana Savića, u pripremama optužnice za “međunarodni terorizam”, da je pripremao atentat bombama na grčkog konzula u Beogradu, monstruozna montirana optužnica za “međunarodni terorizam od 18 evra”, najava nasilnog policijskog razbijanja štrajkova i radničkih protesta, divljanja parapolicijskih fašisoidnih bandi, naslednika Arkanovih kriminalnih dobrovoljačkih gardi i Delija pod kontrolom policijskog aparata, po ulicama Beograda, šestomesečni nezakoniti pritvor protiv šestoro beogradskih mladih anarhosindikalista, hapšenje dvoje mladih zbog “ometanja pravde” plakatom sa natpisom “Anarhizam nije terorizam”, teror privatnih poslodavačkih policija protiv radnika u štrajku u “Rubinu”, lažna uzbuna zbog nepostojeće bombe i bacanje suzavca na koncertu solidarnosti sa optuženim anarhosindikalistima, uz totalitarne zakone o političkim strankama i o štampi, samo su neki od primera sve razuzdanije ofanzive političke represije u Srbiji u poslednjih godinu dana.
Zahtevamo da se neodložno pozovu na odgovornost i izvedu pred sud svi koji su samovoljno suspendovali odredbe važećeg Krivičnog zakona republike Srbije o zabrani i kažnjivosti svakog sejanja i raspirivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Samo dosledna primena tih važećih zakonskih odredbi može garantovati trenutnu likvidaciju svih parapolicijskih fašisoidnih grupacija u Srbiji.
Zahtevamo neodložnu reviziju svih zakona u Srbiji koji omogućavaju divljanje policijskog i parapolicijskog terora protiv građana Srbije.
Zahtevamo neodložno raspuštanje i zabranu svih privatnih policija, parapolicija i paravojnih formacija.
Zahtevamo neodložnu istragu i izvođenja na sud policajaca koji su torturom iznuđivali lažno priznanje od Ivana Savića u montiranju optužnice za “međunarodni terorizam”, kao i svih koji su u toj istrazi sudelovali u falsifikovanjima činjenica i sudskih spisa .
Zahtevamo dosledno garantovanje sloboda reči, udruživanja, okupljanja i protestvovanja i ustavnih prava na rad, mir i obrazovanje.
Režim nam nikada neće garantovati ta prava i slobode ako ga na to ne prinudimo masovnom i organizovanom mobilisanom snagom svih nas, naroda Srbije. Zbog toga pozivamo sve mlade u Srbiji, sve ljude koji žive od svog a ne od tuđeg rada, sve penzionere i sve nezaposlene, da u svim gradovima Srbije organizuju lokalne organizacione odbore Kampanje protiv političke represije i da se okupljamo oko njih u zajedničkoj borbi protiv svih pokušaja nasilnih razaranja naših ustavnih prava, da se zajedno i solidarno suprotstavimo svim pokušajima fašizacije Srbije.
SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!
Kampanja protiv političke represije, 24. februara 2010.
Organizacioni odbor
Aleksandra Spasov, Beograd
Jaćim Milunović, Čačak
Milan Petrović, Kragujevac
Milan Stojanović, Beograd
Miodrag Sovilj, Novi sad
Neda Šaponja, Novi Sad
Nenad Glišić, Kragujevac
Pavluško Imširović, Beograd
Slobodan Stamenčić, Kragujevac
Vladimir Marković, Beograd
Filip Šaćirović, Subotica
Kakvo nebulozno pisanje. Kakvo trosenje energije na nebitne stvari. Branite mlade huligane koji napadaju ambasadu strane zemlje, sa kojom nasa zemlja ima prijateljske odnose? Dali ste uopste svesni kakvu stetu cinite svom pokretu na ovakav nacin? Dali uospte postoji neka zrela osoba u vasem pokretu?
ОдговориИзбришиDa li znate da se ne pise "dali"?
ОдговориИзбриши