All the independent observers unanimously agree that the trial against the Belgrade Six is purely (and irrationally) politically motivated, and that the prosecutors' qualification of the charges as "international terrorism" is grotesque and legally unsustainable. A number of eminent lawyers have presented detailed analyses and arguments supporting this assessment. We will not proceed to repeat their arguments and the results of their expert analyses of the "18-euro intertnational terrorism" indictment, since they are already included in the official statement by the Action Committee of the Campaign Against Political Repression, which has been submitted to the media and published in full.
What has so far been drawing the attention of the independent public, is the legal qualification of the "act" and the utterly disproportionate application of state power against the defendants (i.e. their five-month-long custody), due to the fact that this was the only information on the contents of the indictment so far available to the public, as well as the fact that they are the weakest points of these political charges.
However, since the activists of the Campaign Against Political Repression have published the formal indictment, the public can now easily learn that these are far from being the only weak points of the charges, and that, moreover, this indictment has no strong, serious, sustainable points whatsoever.
It is evident from the indictment itself that there are not even any legal grounds to qualify the "act" as attempt at causing general public danger – given that the mixture in the bottles thrown at the sidewalk in front of the embassy (not "at the embassy" itself) was not flammable, and therefore any attempt at an "attack" with this sort of mixture should consequently be legally qualified as a failed attempt.
The weakest point of the indictment, however, is its complete disability to prove that the six defendants actually participated in throwing those bottles at the sidewalk in front of the Greek embassy. The assumption brought forward in the indictment, that it was the six of them who organized and performed this throwing of two bottles containing inflammable matter, is based primarily on the "confession" of two of the defendants.
We cannot help but remind that the defentant's confession used to be considered sufficient evidence of guilt in legal theory and practice of the Medieval Inquisition. Who exactly is it that is using this kind of a trial in an attempt to push Serbia and its Judicary into the historical darkness of the Inquisition, using for the purpose two broken bottles of inflammable matter on the sidewalk outside the Greek embassy?
For these reasons, having been acquainted with the text of the indictment in its entirety, we demand that the charges be altogether dropped, and that the six defendants be released without further delay.
Campaign Against Political Repression
Action Committee of the Campaign – the Administrators of Campaign's web-site
Filip Šaćirović
Jaćim Milunović
Vladimir Marković
Nenad Glišić
Pavluško Imširović
Milan Stojanović
Ivan Feher
Aleksandra Spasov
Slobodan Stamenčić
уторак, 26. јануар 2010.
недеља, 24. јануар 2010.
SAOPŠTENJE KAMPANJE PROTIV POLITIČKE REPRESIJE
SAOPŠTENJE KAMPANJE PROTIV POLITIČKE REPRESIJE
SLOBODA ZA BEOGRADSKU ŠESTORKU!
Svi nezavisni posmatrači saglasni su u tome da je proces beogradskoj šestorki isključivo (iracionalno) politički motivisan i da je kvalifikacija optužbe za „međunarodni terorizam“ groteskna i pravno neodrživa. Mnogi eminentni pravnici izneli su iscrpne analize i argumentaciju za takvu ocenu i nećemo sada ovde ponavljati njihove argumente i rezultate njihovih stručnih analiza optužnice za „međunarodni terorizam od 18 eura“.
U centru pažnje nezavisne javnosti dosada je bila ta pravna kvalifikacija „dela“ i krajnje nesrazmerna primena državne sile protiv optuženih – pritvor koji traje već peti mesec – zbog toga što su do sada javnosti bile dostupne samo te informacije o sadržaju optužnice i zbog toga što to nesumnjivo jesu najslabije i najproblematičnije tačke te političke optužnice.
Iz ovih javnosti dosada dostupnih informacija o optužnici i analiza tih informacija proizlazio je pre svega zahtev za promenom pravne kvalifikacije „dela“ i za ukidanjem pritvora u kome se optuženi nalaze već peti mesec – „zbog visine zaprećene kazne za delo za koje su optuženi“.
Međutim, sa objavljivanjem optužnice od strane aktivista Kampanje protiv političke represije, javnost može da se lako uveri da ovo uopšte nisu jedine slabe tačke te optužnice i da ona zapravo i nema ni jednu jaku, ozbiljnu i održivu tačku.
Iz samog teksta optužnice očigledno je da nema pravnog osnova ni za kvalifikaciju „dela“ kao pokušaja izazivanja opšte opasnosti – zbog toga što smesa u flašama koje su bačene na pločnik pred ambasadom (a ne „na ambasadu“) nije bila zapaljiva, pa bi tako i pokušaj bilo kakvog „napada“ sa takvom smesom morao da se pravno kvalifikuje kao nepodoban pokušaj.
Međutim, najslabija tačka te optužnice zapravo je njena potpuna nesposobnost da dokaže da su šestoro optuženih zaista sudelovali u bacanju tih flaša na pločnik pred grčkom ambasadom. Optužnica svoju tvrdnju da su upravo njih šestoro organizovali i izveli to bacanje dve flaše sa nezapaljivom smesom zasniva pre svega na „priznanju“ dvoje optuženih.
Ne možemo da ne podsetimo da je priznanje optuženog bilo dovoljan dokaz krivice u pravnoj teoriji i praksi srednjevekovne inkvizicije. Ko to ovakvim optužnicama pokušava da Srbiju i njeno pravosuđe baci u taj istorijski mrak inkvizicije i koristi za to dve razbijene flaše sa nezapaljivom materijom na pločniku ispred grčke ambasade?
Zbog toga mi, upoznavši se sa celokupnim tekstom te optužnice, zahtevamo njeno potpuno povlačenje i neodložno oslobađanje šestoro uhapšenih.
Kampanja protiv političke represije
Akcioni odbor Kampanje – Administratori web sajta Kampanje
Filip Šaćirović
Jaćim Milunović
Vladimir Marković
Nenad Glišić
Pavluško Imširović
Milan Stojanović
Ivan Feher
Aleksandra Spasov
Slobodan Stamenčić
Jaćim Milunović
Vladimir Marković
Nenad Glišić
Pavluško Imširović
Milan Stojanović
Ivan Feher
Aleksandra Spasov
Slobodan Stamenčić
среда, 20. јануар 2010.
OPTUŽNICA ZA „MEĐUNARODNI TERORIZAM“ OD 18 EURA
Poslednji montirani politički monstr-proces u Beogradu u jednopartijskom totalitarnom sistemu – proces protiv „Otvorenog univerziteta“ - okončan je početkom 1985. potpunim fijaskom optužnice i njenih autora – Staneta Dolanca, Slobodana Miloševića & Co. Kao jedan od svedoka optužnice u to vreme, u istrazi, saslušavan je i današnji nominalni šef „demokratske“, DSPS-višepartijske totalitarne Srbije – Boris Tadić. Nije mnogo koristio tužbi tada, pa ga nisu pozvali da svedoči i na sudu. Sad izgleda da nadoknađuje taj ondašnji propust sa lagodnijeg mesta od klupe za svedoke.
Teško da je iko, i u najgoroj noćnoj mori, mogao i sanjati da će ikada videti groteskniju optužnicu od te optužnice iz 1985. Pa još pod vladom „demokrate“ i nekadašnjeg „disidenta“ Borisa Tadića u koaliciji sa Miloševićevim partijskim naslednikom Ivicom Dačićem, sa kojim ga je pomirila „zajednička bol za izgubljenim vođom“. No, očito je da nikad ne treba reći „nikad“. Tu još gluplju, još groteskniju i još protivzakonitiju i protivustavniju optužnicu režimu je ipak uspelo da nam servira ovih meseci.
Dok Srbiju drma masovan talas štrajkova radnika kojima vladini tajkuni u fabrikama koje su kupili skoro besplatno ne plaćaju plate i po više od godinu dana, vlada DSPS (DS + SPS + sitnija mafijaška boranija) se pravi nevešta i traži načina samo da te radnike spreči da se bore za svoje pravo na goli, pa tako kreće i u lov na „međunarodne teroriste“ trošeći gomilu narodnih para iz državnog budžeta na to da od jednog bezazlenog mladalačkog nestašluka napravi „međunarodni terorizam“ sa kojim će se ona sad kao obračunati mnogo uspešnije i odlučnije nego što se Tadićev intimus Georg Bush obračunao sa Al Kaidom – za koju je jednako nedokazano da je srušila kule svetskog trgovačkog centra u Njujorku kao i za šestoro beogradskih optuženih da su razbili prozor na grčkoj ambasadi u Beogradu.
Čitam tu optužnicu (u celini navodim njen tekst ispod ovog mog teksta) i očima ne mogu da verujem da je tako nešto moguće u 21 veku čak i u „demokratskoj Srbiji“. Tog remekdela inkvizicijske umetnosti bi se u mnogome postideli čak i Staljinovi, Kim Il Sungovi i Titovi tužioci. Reizborima prolustrirano srpsko pravosuđe Borisa i Ivice očito ima sve subjektivne predispozicije da ih pretekne i u gluposti i u skarednosti i u grotesknosti – ako ovu dvojicu u međuvremenu ne odveze crna marica.
Sedam gusto i polupismeno (i u pravnom i u lingvističkom pogledu) kucanih stranica logički skarednog i nadasve konfuznog teksta ove optužnice ogavno bljutavi su rezultat desetina hiljada eura koje je ova država straćila da bi dokazala da su razbijeni prozor na grčkoj ambasadi i time načinjena šteta od 18 eura - akt najzlikovačkijeg „međunarodnog terorizma“ u provincijalnoj srpskoj izvedbi. Država Borisa i Ivice (bez poštene marice) zatresla je baš i više od sedam gora, a nije uspela poroditi ni čestitog miša, nego je rodila polumrtvorođenče koje poluživi na elektrošok aparatima „demokratski“ lustriranog pravosuđa i od infuzija policijskog „socijalističkog“ terora.
Svi „dokazi“ te optužnice dokazuju samo to da se ovo šestoro optuženih skoro sve šestoro uzajamno poznaju, da su po političkim uverenjima anarhisti, da su „organizovano komunicirali telefonom i SMS-om“ (bacaj narode i telefone i SMS, eto idu Ivica i Bokica!) i toga dana kada je na grčkoj ambasadi razbijen nesrećni prozor, te da su se toga dana još i kretali u široj i bližoj okolini te svete pravoslavne ambasade. A krunski dokaz je još i pokajničko „priznanje“ tog „zločina“ od dvoje unezverenih optuženih junoša kojima je tek u zatvoru pedagoški uterana u glavu „prava svest“ o njihovom monstruoznom arhi-terorističkom međunarodnom rđavom vladanju.
Zaista, pravo je čudo da im žestoki i drčni vitez Ivica-Još-Bez-Marice u zatvoru nije uzeo još i priznanje da su to zapravo oni prošle godine spalili američku ambasadu, da su onomad spalili i beogradsku džamiju da bi isprovocirali otcepljenje „srpskog Kosova“, da su rekli „pih!“ i fuj!“ kada je Borisov pajtos Mile Dodig Lopužić u Beogradu dočekao hašku počasnu gošću Biljanu Plavšić svečanije nego englesku kraljicu i da su svojom stalnom verbalnom podrškom podsticali radnike da zahtevaju svoje bedne plate i da time teroristički ometaju vladu i njene domaće i strane tajkune u rahatluku lepršave burazerske privatizacije.
No, čak ni „demokratski“ lustrirano pravosuđe ne zna šta i kako da radi sa ovim vrućim krompirom inkvizicijske umetnosti optuživanja pa nikako da zakaže suđenje po ovoj optužnici koja je diskretno podignuta još 3. novembra prošle godine. Jedan sudija kome je taj predmet dodeljen je već smenjen. Zamenica javnog tužioca Leonora Cvijović, koja je potpisala ovaj skaredni tekst, ipak se nije time pokazala dovoljno dostojnom da dospe i na listu reizabranih tužilaca, a studenti Beogradskog univerziteta se nisu uplašili policijskog terora koji im je najavljen tim hapšenjima, nego su masovnim demonstracijama prinudili vladu da odustane od toga da im za skupe pare otima pravo na školovanje, a sad se spremaju da joj masovno pokažu i da ne pristaju na to da policija ima pravo da ih hapsi i drži mesecima u zatvoru zbog sumnje da su iz terorističkih namera razbili jedan prozor i da bi mogli razbiti još poneki. Nije njihov problem to što se ova vlada toliko plaši promaje od otvorenih i razbijenih međunarodnih prozora.
Teško da će srpsko pravosuđe naći za to suđenje dovoljno veliku salu da primi svu publiku koja će doći na to suđenje da pokaže šta misli o tom i takvom suđenju u Beoradu u 21. veku.
Pavluško Imširović
U daljnjem prenosim celokupan tekst ove alem-optužnice:
ОКРУЖНОМ СУДУ У БЕОГРАДУ
Б Е О Г Р А Д
На основу чл.46. ст.2. тач.З. ЗКП-а подижем
О П Т У Ж Н И Ц У
Против:
1.ТРИВУНАЦ РАТИБОРА од оца Тихомира и мајке Косаре рођ. Бошковић рођеног 02.10.1981. године у Београду. са пребивалиштем у Београду, ул. Војислава Вучковића бр. 17. Србина, држ. PC. студента, налази се у притвору no решењу истражног судије Окружног суда у Београду КИ-880/09 од 04.09.2009. године који му се рачуна дана 03.09.2009. године у 17,30 часова када је лишен слободе, који је продужен решењем Окружног суда у Београду КИ-880/09, КВ-3855/09 од 02.10.2009. године,
2.КУРЕПА ТАДЕЈА од МИлана и мајке Татјане рођ. Протич, рођеног 30.01.1985. године у Београду. са пребивалиштем у Београду, ул. Пеђе Милосављевића бр.. 5. Србина, држ. PC. студента, налази се у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду КИ-880/09 од 04.09.2009. године који му се рачуна дана 03.09.2009. године од 09,00 часова када је лишен слободе, а продужен решењем Окружног суда у Београду КИ-880/09, КВ-3855/09 од 02.10.2009. године,
З.ВУЛОВИЋ ИВАНА од оца Зорана и мајке Ирене рођ. Алексић, рођеног 02.06.1985. годинэ у Београду, са пребивалиштем у Београду, ул. Омладинских бригада бр. 10. Србина, држ. PC. студента, налази се у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду КИ-880/09 од 04.09.2009. године који му се рачуна дана 03.09.2009. године од 11,00 часова када је лишен слободе, КИ-880/09, КВ-3855/09 од 02.10.2009. године,
4.САВИЋ ИВАНА од оца Славољуба, рођеног 19.01.1984. године у Београду. са пребивалиштем у Београду, ул. Патријарха Јоаникија бр. 10, Србина, држ. PC, налази се у притвору no решењу истражног судије Окружног суда у Београду КИ-880/09 од 08.09.2009. године када је лишен слободе, продужен решењем Окружног суда у Бсограду КИ-880/09, КВ-3983/09 од 08.10.2009. године,
5.МИТРОВИЋ НИКОЛЕ од оца Слободана. рођеног 15.04.1980. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, ул. Дунавска 10, Србина, држ. PC, без занимања и запослења, налази се у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Београду КИ-880/09 од 04.09.2009. године који му се рачуна дана 04.09.2009. године у 16,00 часова када је лишен слободе, који је продужен решењем Окружног суда у Бсограду КИ-880/09, КВ-3855/09 од 02.10.2009. године,
6.ДОЈКИЋ САЊЕ од оца Милована и мајке Слађане рођ. Вуксановић. рођене 15.04.1990. године у Београду. са пребивалиштем у Београду, ул. Марије Бypcah бр. 9-а, Српкиње, држ. PC, налази се у притвору по решењу истражног судије Окружног суда у Бсограду КИ-880/09 од 04.09.2009. године који јој се рачуна дана 03.09.2009. године од 12,00 часова када је лишена слободе, a продужен решењем Окружног суда у Београду КИ-880/09, КВ-3855/09 од 02.10.2009. године,
ШТО СУ:
Дана 24.08.2009. године у Београду, у ул. Француска бр. 33. по претходном договору. окр. Тривунац Ратибор. окр. Курепа Тадеј и окр. Вуловић Иван и окр. Дојкић Сања, као припадници и чланови Анархо-сидикаличке иницијативе (АСИ). а окр. Савић Иван и окр. Митровић Никола као симпатизери АСИ-а. у намери да нашкоде држави Грчкој, предузели опште опасну радњу бацањем молотовљевих коктела на Грчку амбасаду. а спрејом црвене боје исписали графит "А" као симбол њихове организације, у циљу подршке грчком држављанину Теодису Илиопуносу који је штрајковао глађу у Грчкој, изражавајући тако протест према Устаном поретку и Влади Грчке. на шта их је са умишљајем подстрекао окр. Тривунац Ратибор. при чему су били урачунљиви, свесни значаја свог дела и његове забрањености, чије извршење су хтели, на тај начин што су претходно дана 23.08.2009. године преко сајта српског "АСИ" од грчке асоцијације "АСИ" обавештени о међународном дану протеста и подршке грчком држављанину који штрајкује глађу, изражавајући протест због страдања грчког држављанина у немирима у Грчкој. и када су на идеју и по плану окривљеног Тривунца да се изврши напад на Грчку амбасаду бацањем "Молотовљевих коктела" окривљени и организовали и остварили међусобну телефонску комуникацију, тако што у договору са окр. Тривунцем окр. Курепа телефонским путем обавестио и остале окривљене. а окр. Дојкић мејлом послао и слику са нацртаним "Молотовљевим коктелом". и која је са собом понела спреј црвене боје ради исписивања графита на Грчкој амбасади и на позив окр. Тривунца да се састану код Мостарске петље и заједно са окр. Вуловић и заједно отишли на Вождовац, где је окр. Тривунац од НН лица преузео три стаклене флаше са припремљеним "Молотовљевим коктелима" које су ставили у две украсне кесе, након чега их је по договору и на позив окр. Тривунца окр. Митровић око 00.00 часова колима довезао до Француске улице где су на Тргу Републике изашли из возила, па је окр. Тривунац остао да сачека окр. Савића. а окр. Дојкић, окр. Митровић и окр. Вуловић пешице кренули у правцу Амбасаде и дошли до дворишта оближње шоле која се налази наспрам Амбасаде Грчке, где су сачекали окр. Савића и Тривунца, па је окр. Дојкић маскирана са навученом капуљачом и марамом преко лица притрчала згради Амбасаде и спрејом исписала слово "А" као симбол анархиста, док су за то време окр. Вуловић. окр. Митровић и окр. Савић држали у руци по један припремљен "Молотовљев коктел" и кренули ка згради Амбасаде када је окр. Вуловићу пукла кеса у којој се налазила флаша са "Молотовљевим коктелом" која се разбила. док је окр. Савић пришавши згради Амбасаде и бацио упаљени "Молотовљев коктел" који је погодио прозор амбасаде који је почео да гори, док је окр. Вуловић узео флашу са "Молотовљевм коктелом" који му је претходно окр. Митровић спустио поред оближњег киоска, упалио крпу на отвору флаше и бацио у правцу Амбасаде. а која је пала на тротоар поред зграде Амбасаде за које време их је окр. Тривунац који се претходно удаљио чекао у пицерији "Орао",
-чиме је окр. Тривунац Ратибор извршио кривично дело међународног тероризма из чл. 391. ст. 1. КЗ-а у подстрекавању, окр. Вуловић Иван, Савић Иван, Митровић Никола и Дојкић Сања извршили кривичног дела међународног теторизма из чл. 391. ст. 1. КЗ-а у саизвршилаштву, а окр. Курепа Тадеј извршио кривично дело међународног тероризма из чл. 391. ст. 1. КЗ-а у помагању.
С тога
ПРЕДЛАЖЕМ
Да се пред тим судом закаже и одржи јавни главни претрес на који су позвани:
1.Јавни гужилац ОЈТ-а у Београду,
2.0кр. Тривунац Ратибор, кога привести нз Централног затвора,
3.Окр. Курепа Тадеј, кога привести из Централног затвора,
4.0кр.Вуловић Иван, кога привести из Централног затвора,
5.0кр,Савић Иван, кога привести из Централногзатвора,
б.Окр. Митровић Никола, кога привести из Централно затвора,
7.0кр. Дојкић Сања, коју привести из Ценгралног затвора,
8.Сведок: Павловић Никола Бeoград. ул. Примућура Жарка бр. 5-а,
9.Сведок: Ђоровић Властимир- Нови Београд. Старо Сајмиште бр. 7,
10.Сведок: Хускић Борис Бољевци, Чмеликово насеље бр. 57,
11 Сведок: Милан Стојановић из Сења, Ћуприја,
12.Сведок; Спасов Александра Београд. ул. Крагујевачка бр. 9-а,
13.Сведок: Богетић Игор Београд. ул. Војводе Степе 26/8,
14.Сведок: Светислав Миленковић. Београд, ул. Бул. Краља Александра 168.
Предлажем да се према окр. Тривунац Ратибору, окр. Курепа Тадеју, окр. Вуловић Ивану, Митровић Николи, Дојкић Сањи и Савић Ивану ПРОДУЖИ ПРИТВОР због постојања законског основа из чл. 142. ст. 1. тач. З. ЗКП-а.
Да суд у току доказног поступка прочита извештаје из КЕ за окр, службену белешку о крим. техничком прегледу лица места, физичко-хемијско вештачење НКТЦ бр. 234-2-16713/09 од 25.08.2009. године, изврши увид у видео запис "Универзал банке" од 24.08.2009. године, налаз и мишљење судског вештака неуропсихијатра др Александра Илића за окр. Савић Ивана од 18.09.2009. године, као и налаз судског вештака неуропсихијатра за окр. Тривунац Ратибора. окр. Курепа Тадеја. окр. Вуловић Ивана и окр. Митровић Николу од 10.09.2009. године. као и неуропсихијатријско психолошко вештачење др Александра Илића и неуропсихијатра мр Радивоја Пурића психолога, за окр. Дојкић Сању ол 10.09.2009. године. те изврши увид у фотодокументација, те прочита потврде о привремено одузетим предметима од окр. Дојкић Сање од УКП Пето одељење од 03.09. и 04.09.2009. године и окр. Вуловић Ивана од 04.09.2009. године, као и записнике о саслушању осумњичених Дојкић Сање, Вуловић Ивана, Тадеја Курепа и Тривунац Ратибора у УКП Петом одељењу дана 03.09.2009. године, изврши увид у листинге оствареног одлазно-долазног телефонског саобраћаја за картице мобилне телефоније "Телеком Србија" а.д. за бројеве 064/126-52-23, 064/123-42-37 и 064/213-94-73 за временски период 24. до 25.08.2009. године достављен од "Телеком Србија" ИНТ.бр.597/1-09 од 24.09.2009. године и листинг одлазно-долазног телефонског саобраћаја у "Теленор" мрежи за бројеве 063/2637-75. 063/712-6662 и 062/1952-540 за временски период 24. до 25.08.2009. године достављен од 'Теленора" д.о.о бр. 184/264/09 од 21.09.2009. године.
Образложење
Чињенично стaњe описано у диспозитиву ове оптужнице произилази из резултата истраге спроведене пред Окружним судом у Београду и утврђује се предложеним доказима.
Окр. Вуловић Иван и окр. Дојкић Сања су у потпуности признали извршење кривичног дела како у преткривичном поступку тако и током истраге и детаљно описали улоге свих окривљених у извршењу кривичног дела и остали доследни у својим тврдњама и приликом суочења са осталим окривљеиим који су негирали извршење кривичног дела осим окр. Курепе који је делимично признао извршење кривичног дела.
Окривљени Курепа Тадеј се бранио ћутањем. док је током истраге је изјавио да познаје окр. Тривунац Ратибора, Вуловић Ивана, Дојкић Сању са којима је бно у телефонском контакту 23.08.2009. године и да је могуће да су разговарали о грчком држављанину. Теодису Илиопуносу који је штрајковао глађу. да је 24.08. био кући. да је тачно да се тада са њима чуо телефоном. али да нису разговарали везано за њега, те да је цео догађај око Грчке амбасаде сазнао 25-тог преко интернета када је видео објављено саопштење потписано као "Црни Илија". Изјавио је да је члан анархо-синдикалистичке иницијативе и објаснио је у телефонском разговору са окривљеном Вуловићем и Дојкић од претходног дана им рекао да на интернету постоји обавештењс о дану солидарносги са грком, што је постављено на сајту, па је он тако сугерисао им да то погледају и ради сс о евентаулној солидарности, као и ла је могућс да је окривљени Дојкић у телефонском разговору помињала коктелчиће, али да јс то било у шали. Објаснио је и да се са другим људима дана 23.08.2009. године чуо и да су том приликом размењивали идеје шта све можс да се предузме поводом дана солидарности са грчким држављанином који штрајкује, да је било вишс идеја, прављењем летака. писањем графнта, као и посипање мање количине бензина на тротоар испред амбасаде. Такође је изјавио да је тог дана преко интернета примао мејлове и исте је слао али да међу није било порука везаних за Грка који штрајкује дозвољавајући могућност да је дана 24.08. окр. Дојкић слао мејл на ком је била слика "Молотовљевог коктела".
Окр. Тривунац Ратибор саслушан у преткривичном постуику у присуству бранноца се бранио ћутањем. док је на саслушању пред истражним сулијом негирао извршењс кривичног дела наводећи да је члан анархо-синдикалистичке иницијативе Србије и да је на сајт Српскс АСИ поставио текст којим се позива на обележавање догађаја у Грчкој. те да је то чинио из чисто информативних разлога, , а текст пренео са сајта www.anarkismo.nct. Јасно је да су окр. Курепа Тадеј. окр. Вуловић Иван и окр. Дојкић Сања чланови АСИ-је. У вези напада на Грчку амбасаду 24.8.2009. године објаснио јс да се тог дана чуо са окр. Дојкић и окр. Вуловићем и да се са њима договорио да се тог дана нађу јер су сви имали различнте обавезе иа територнји Општине Вождовац па су се договорили да се око 22 сата нађу на Мостарској петљи. одакле су када су се нашли заједно и отишли до Вождовац где су се онда и разишли. Објаснио је да су се договорили да се касније чују када заврше своје обавезе и да је он потом пола сата каснијс отишао на Трг републике, где је имао заказан састанак са више људи, да је позвао и окр, Савић Ивана, кога је раније упознао на неким демонстрацијама и да су кренули ка Дому војске где су се растали па је окр, Савић отишао низбрдо Француском улицом, а он се упутио ка Дому Војске где се срео са неколико особа. а чуо телефоном са окр. Вуловић Иваном и Сањом према договору од те вечери да се нађу у пицерији "Орао". Објаснио сје да се око 3 или 4 сата у току ноћи састао са једним лицем са којим је био у друштву када су дошли окр. Вуловић и окр. Дојкић који су му деловали сталожено и није могао да закључи да су ималн било какве везе са догађијама везано за налад на Грчку амбасаду. Са окр. Дојкић н Вуловићем није уопште том приликом разговарао нити је било ко спомињао Грчку амбаеаду.
Окр, Савић Иван саслушан пред истражним судијом негирао је своје учешће у извршењу кривичног дела. наводећи у својој одбрани да од свих окривљених познаје само окр. Тривунац Ратибора са којим се дружио и те вечери дана 24.08.2009. године чуо телефоном и размењивао смс поруке. Tor дана, током вечери се са окр. Тривунцем срео и на Тргу републике где су се растали, да је он отишао Француском улицом, затим свратио на Скадарлију, а потом на Трг и даље отишао аутобусом на Видиковац.
Окр. Митровић Никола саслушан пред истражним судијом је негирао извршење кривичног дела наводећи да нема никакве везе са нападом на Грчку амбасаду, да од свих окривљених познаје само окр. Тривунац Ратибора, са којим је некада сарађивао поводом музичких концерата, те да је дана 24.08.2009. године био иа радном месту "Радио Београда" радећи на синхронизацији неког филма у друштву директора "Радио Београда" са којим је и изашао из зградс "Радио Београд" између 01.00 и 02.00 по поноћи одакле је потом пешке на Дунавски кеј где живи и дошао до Дома војке, а потом Француском улицом кренуо до ул. Цара Душана. Тог дана окр. Тривунац га је звао неколико пута на мобилни телефон и позивао га дa се нађу не наводећи никакв конкретан разлог зa то. али да он није могао да прихвати његов позив управо због заузетости у "Радио Београду". Tor дана је на себи имао црну тренерку доњи део као и мајцу црне боје. Такође је навео да је те ноћи прошао поред киоска "Буцко" али да никог није приметио док је пролазио у нивоу Грчке амбасаде нити је видео било шта необично.
Одбране окр. Тривунац Ратибора. окр. Митровић Николе и окр. Савић Ивана су у потпуности неприхватљиве. јер су контрадикторне са одбранама окр. Дојкић Сање и окр. Вуловић Ивана, као и материјалним доказима и као такве неприхватљиве јер су уперене на избегавање кривичне одтоворнсти. Одбрана окр. Курепа Гадеја који није негирао да је са окр, Тривунцем и Дојкић разговарао о солидарности и протесту, те да је окр. Дојкић у шали помињала колктелчиће је само делимично прихватљива обзиром да је оповргнута одбранама окр. Дојкић Сање, окр. Вуловић Ивана те материјланим доказима као и исказима сведока Јевтић Јовнце, Ћоровић Властимира и Светислава Миленковића.
Из исказа сведока Јевтић Јовице. радника МУП-а,Управа за обезбеђење личности и објеката, да је овај сведок био на дужности на yглу ул. Страхињића бана и Француске и радио на обезбеђењу грчке амбасаде био је ван зграде ида на пет метара од улга код конзуларног одељења кадаје чуо два удара у врло кратком размаку од пар секунди, након чега је дошао до Француске улице и видео да нешто гори и видео три мушке особе које претрчавају Француску улицу скрећу десно у улицу, те да је тада приметио остатке две флаше, а на првом прозору Амбасаде и ватру, да су остаци друге флаше били на тротоару 2-3 метра ниже од прве на којој није било ватре. Заједно са једним дечком из оближње трафике је угасио ватру a након тога је обавестио шефа смене. Објаснио је да су двојица били у дугим панталонама. један је имао кратке, да су сви били обучени у црно.
Сведок Ћоровић Властимир изјавио да је радио те вечери у киоску који је нижи у односу на амбасаду и да са свог радног места није могао да види амбасаду, али да је у једном тренутку један мали дечко npoшao и рекао да нешто гори, пшоказавши му правац ка ТРгу републике, због чега је изашао из киоска и на другом прозору амбасаде угледао пламен, где је отрчао ка Амбасади и видео да су две флаше биле поломљене и да је био један пламен на штоку прозора који je покушао да угаси рукама.
Из исказа сведока Миленковић Светислава произилази да је и овај сведок у време извршења кривичног дела био у непосредној близини Амбасаде док je седео у кафићу „Ватерло" на углу ул. Франсцуске и Страхињића бана када je чуо неки
прасак,па је изашао и видео је два мушкарца како стоје као и још једног који иде низ Француску улицу крећући се у супротном правцу у односу на Амбасаду Грчке. Убрзо је наишао човек који ради у оближњој трафици и који је викао да се донесе вода, па је овај сведок узео воду и заједно са полицајцем који ради на обезбеђењу Грчке амбасаде кренуо ка Амасади јер су видели ватру на прозору. Ватру су угасили тај полицајац и радник из трафике. Изјавио је и да је видео трагове срче од две разбијене флаше на око 2 метра од Амбасаде.
Искази ових сведока су сагласни одбранама окр. Дојкић Сање и окр. Вуловић Ивана те предложеним материјалним доказима.
Сведок Павловић Никола саслушан током поступка изјавио је да је регистрован као власник домена сајта "Иницијатива орг" да познаје окр. Тивунац Ратибора, Курепа Тадеја, Вуловић Ивана и Дојкић Сању, као и да су чланови анархо-синдикалисгичке иницијативе чији је члан и овај сведок. У погледу урсђења сајта овај сведок је објаснио да сви чланови могу да утичу на уређење сајта, али да му није познато ко од чланова има директно преко свог компјутера приступ сајту, док могућност мењања садржаја на сајту имају само чланови, a приступ сајту могу да имају разни корисници. У погледу шифре за промену па сајту овај сведок је изјавио да су ту шифру имали чланови окр.Ратибор Тривунац, Курепа Тадеј, Борис Хускић, Игор Богетић, Милан Стојановић и Алекснадра Спасов.
Сведок Хускић Борис члан НСЈ током поступка је изјавио да је члан АСИ а у вези активности из програма АСИ-а да се чланство АСИ-ја обавештава о активностима најчешће путем смс.
Имајући у виду све наведено, као и налаз и мишљење судског вештака неуропсихијатра за окр. Савић Ивана, Тривунац Ратибора, Курепа Тадеја, Вуловић Ивана и Митровић Николу, за окр. Дојкић Сању, која је млађе пунолетно лице налаз и мишљење неуропсихијатра и психолога, из којих налаза произилази да су окривљени у време извршења кривичног дела били урачунљиви, налазим да су се у радњама окр. Тривунац Ратибора стекла сва законска обележја кривичног дела међународног теторизма из чл. 391. ст. 1. КЗ-а у подстрекавању, у радњама окр. Вуловић Ивана, Савић Ивана, Mитpoвић Николе и Дојкић Сање стекла сва законска обележја кривичног дела међународног тероризма из чл. 391. ст. 1. КЗ-а у саизвршилаштву, а у радњама окр. Курепа Тадеја стекла сва законска обележја кривичног дела међународног теторизма из чл. 391. ст. 1. КЗ-а у помагању.
Имајући у виду да су окр. Тривунац Ратибор, Курепа Тадеј, Вуловић Иван, Дојкић Сања чланови Анархо-синдикалистичке иницијативе, а окр. Савић Иван и окр. Mитровић Никола сипатизери, сматрам да постоје особите околности коje указују на опасност да ће окривљени поновити извршење кривичног дела због чега постоји законски основ да се према окривљеним продужи притвор на основу чл. 142. ст. 1. тач. 3. ЗКП-а.
ЗАМЕНИК ЈАВНОГ ТУЖИОЦА
Леонора Цвијовић
Svi koji žele da imaju scan originalne optužnice u PDF formatu mogu ga skinuti sa:
http://www.4shared.com/file/196373153/7cbc54da/OptuznicaMT6.html
недеља, 17. јануар 2010.
Jedan od optuženih pretučen u Centralnom Zatvoru u Beogradu
Saznali smo da je naš drug Tadej Kurepa, koji se sa još petoro anarhista nalazi u pritvoru pod besmislenom optužnicom za "međunarodni terorizam", brutalno pretučen u Centralnom zatvoru!
Reketiranje Tadeja Kurepe od strane uhapšenih sa kojima se nalazi u istoj ćeliji, odnosno zahtev da njegova porodica uplati 2000 evra nekom mafijašu koji se nalazi na slobodi, te prebijanje Tadeja je za nas nedopustivo!
Kako se suđenje bliži početku, a optužnica svom konačnom krahu zahvaljujući sve masovnijoj podršci javnosti ovo prebijanje čoveka koga ni sama optužnica ne dovodi u vezu sa razbijanjem prozora kritične noci i protiv koga ne postoje nikavi dokazi nas dovodi u sumnju da iza cele priče stoji tužilaštvo i policija!
Reketiranje Tadeja Kurepe od strane uhapšenih sa kojima se nalazi u istoj ćeliji, odnosno zahtev da njegova porodica uplati 2000 evra nekom mafijašu koji se nalazi na slobodi, te prebijanje Tadeja je za nas nedopustivo!
Kako se suđenje bliži početku, a optužnica svom konačnom krahu zahvaljujući sve masovnijoj podršci javnosti ovo prebijanje čoveka koga ni sama optužnica ne dovodi u vezu sa razbijanjem prozora kritične noci i protiv koga ne postoje nikavi dokazi nas dovodi u sumnju da iza cele priče stoji tužilaštvo i policija!
H-Alter: Apsurdnost jednoga krimena
Beogradska uhićenja: Zašto se akt koji je direktno izazvan srpskim nacionalizmom tretira kao zločin lakši od akta motiviranog solidarnošću sa političkim zatvorenikom koji je štrajkao glađu zahtijevajući slobodu? Ovaj slučaj pokazuje da je "međunarodni terorizam" prije ideološka floskula nego fiksni označitelj, da je žvaka koja se olako rasteže i kojom se lako razbacuje.
Ovih dana moje su misli bile velikim djelom preokupirane uhićenjima koje je izazvalo bacanje dva molotovljeva koktela na grčku ambasadu u Beogradu. Ovih dana moje su misli bile velikim djelom preokupirane uhićenjima koje je izazvalo bacanje dva molotovljeva koktela na grčku ambasadu u Beogradu. Da odmah otvorim karte: ne trebam ni govoriti koliko me ta cijela situacija dirnula, jer poznajem uhićene i već godinama smo bliski suradnici (da ne kažem onu danas neslavnu riječ, "drugovi"). Od samog sam početka provodio mnogo vremena na Internetu kako bih doznao neke informacije, nazivao uokolo mnoge poznanike da provjerim točnost informacija, ali možda se najviše brinuo sam kako da im pomognem. Kada sam idući dan pročitao da je optužnica promijenjena sa "izazivanja opće opasnosti" na "međunarodni terorizam" doslovno me, kako bi rekli Dalmatinci, "kolpalo". Međutim, ono što mi je još više zasmetalo bila je reakcija mnogih mojih suradnika, prijatelja i aktivista (u tom stadiju sam već slao mejlove uokolo obavještavajući o situaciji). Zasmetale su me dvije stvari - olako prekoračivanje preko optužnice za međunarodni terorizam, i s time u vezi, svođenje cijele problematike na pitanje njihove krivnje ili nevinosti (i onog famoznih pitanja: "A reci mi, jesu li oni to učinili?"). Za mene problem ove optužnice leži ipak u nečemu sasvim drugom.
Pored svih činjenica (koje su do sada nepoznate) i špekuliranja koja se u ovom trenutku svode na puko vjerovanje o krivnji i nevinosti osuđenih, smatram da, u sagledavanju ovog slučajeva, trebamo iskoračiti iz tih zadanih (pravnih) okvira (krivnja/nevinost, legalno/ilegalno, pravno/protuzakonito). U cijelom ovom slučaju ne radi se toliko o tome jesu li uhićene osobe krive ili ne, već se radi o apsurdnosti državnog, i sudskog, karakteriziranja ovog čina kao djela "međunarodnog terorizma". Da bi sagradilo ovu optužnicu, sudstvu je bilo dovoljno pozvati se na tako banalnu činjenicu da je molotovljevim koktelima pogođena jedna međunarodna ustanova (pa je prema tome i njezin geografski prostor međunarodni). Ta puka (geografska) činjenica prevladala je nad svim pitanjima konteksta, značenja, poruke i sredstava kojim je ovaj čin napravljen. Tako se, recimo, sudstvo uopće nije obaziralo na najvažniju činjenicu, da tokom akcije ni jedan civil nije stradao, te da se u tom smislu ona mogla okarakterizirati kao simbolički čin protesta. Taj simbolički čin može se vidjeti i u drugim državama i unutar drugih pokreta, te ustvari jako često i jest sastavni dio raznih (čak građanskih) demonstracija; od Francuske, Njemačke, Grčke i tako dalje i tako redom. Kako stoji u proglasu pročitanom na protestu ispred FF Beograd, ovako konstruirana optužnica, prema Krivičnom zakonu Republike Srbije, stavlja ovaj simbolički akt u isti koš sa "zločinom genocida, zločinom protiv čovječnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organiziranjem i poticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina, vođenjem rata i sličnim". No ne treba biti pravnik kako bi se razumjelo da ovaj čin nije isti kao praksa vođenja imperijalnih ratova (koji nisu prestali ni danas), organiziranja etničkih čišćenja ili zabijanja aviona, automobila itd. u zgrade pune ljudi kako bi se postigao neki cilj ili odaslala neka poruka.
Na banalnoj razini, i jednostavnim jezikom rečeno, ne može se stavljati znak jednakosti između oštećivanja zgrade neke države (ili u nekim drugim slučajevima privatnog vlasništva) i ljudskog života. A ne zaboravimo da se u ovom slučaju radi o državi koja je svoju brutalnost uspjela dokazati u prosincu prošle godine ubivši mladog pankera, što je samo zapalilo fitilj namočen u koktel ekonomske krize, rasta nezaposlenosti, cijena života i stanovanja, te otuđenosti i besperspektivnosti jednog društva prožetog klasnim odnosom i "euro-fašističkom"/anti-imigrantskom političkom praksom. Ako je država, kao središte strukturalne regulacijske moći, metafora i čuvarica ovih odnosa, napad na njezinu simboliku može se gledati čak i sa simpatijama (jesmo li spremni misliti toliko daleko!), i još se prije može razumjeti. Najvažnije je da se takvo djelo ne može stavljati u isti rang sa akcijama koje sa sobom odnose gomilu ljudskih života, ili sa nevidljivim strukturalnim nasiljem kapitalizma, i to ne samo pod ljudski život nego i njegov okoliš. Pitanje je ustvari političko!
U ovom slučaju nije čak ni potrebno ići toliko duboko u političko-strategijske i teorijsko-idejne rasprave kako bi se pokazala apsurdnost ovog slučaja. Konkretna praksa srpske policije ukazuje koliko je ova odluka i klasifikacija za međunarodni terorizam ustvari politički motivirana. Naime, odvjtnik Dragoljub Todorović, koji brani Ratibora Trivunca, naveo je ne tako davni primjer kako bi ovo pokazao. U veljači 2008. godine, nakon masovnih prosvjeda "Kosovo je Srbija", spaljena je američka ambasada, a u tom je činu smrtno stradao dvadesetogodišnji dječak iz Novog Sada. Međutim, jedinom optuženom, Milanu Živanoviću, izrečena je optužnica za "teško djelo protiv opće sigurnosti" te mu je dopušteno da se brani sa slobode. Upravo u ovome nalazi se suština apsurdnosti i licemjernosti, jer postavlja se logično pitanje tko, kako i na koji način definira koji se čin definira na ovaj ili onaj način. Zašto je akt direktno izazvan srpskim nacionalizmom tretiran kao zločin lakši od onog motiviranog solidarnošću sa političkim zatvorenikom koji je štrajkao glađu zahtijevajući slobodu? Povlači li to strah da je pravna država (kao metafora pretpostavljene racionalnosti i jednakog tretiranja građana) ipak ideološka, te je ipak jasno pozicionirana na hijerarhiji moći? Ako da, kojih to?
Ako, s druge strane, u obzir uzmemo prostu činjenicu da prema državi uvijek treba biti sumnjičav (ako zbog ničega drugog onda zbog sve koncentracije moći koju ona posjeduje), te povijesno znanje o njezinim kontrolirajućim praskama i dodvoravanju interesima kapitala, sumnje još više rastu. Pored toga, ovaj slučaj pokazuje kako je termin "međunarodni terorizam" prije jedna ideološka floskula, nego neki (fiksni) označitelj, on je ustvari jedna žvaka koja se toliko olako rasteže i kojom se tako lako razbacuje. Nakon napada na tornjeve (i to tek onda kada se tako masovno ubijanje dogodilo na Zapadu, u centru moći) fluidnost ovog pojma postala je još više prisutnija, a samim time još više ideološka i olaka oznaka protiv svih koji aktivno žele mijenjati svijet, ponekad i nelegalnim sredstvima, ali ne nužno i nelegitimnim.
Zato se u cijelom ovom slučaju ne radi toliko o uhićenim anarhistima (kojima se lako može strašiti javnost u kojoj se anarhizam, zbog raznih iskrivljavanja, predstavlja kao ideja kaosa i terora), niti o tome simpatizira li ih netko ili ne, koliko se radi o državi koja taj simbolički čin karakterizira kao djelo terorizma. Nadalje, radi se i o obrani slobode pojedinačnog ili kolektivnog protesta ili otpora protiv iskorištavanja i opresije u svijetu u kojem se razlike između bogatih i siromašnih na globalnom nivou produbljuju. A metode tog otpora ponekada (sa pravnog aspekta) nisu legalne (ni studentska blokada po nekima nije bila legalna!). Ne pričam pritom nužno o metodama bacanja motovljevih koktela, ili metodama individualnog terorizma, o kojem imam skeptičan stav. Ali taj stav nemam zato jer se u tim činovima radi o uništenju zgrade, već zato jer je taj čin pogrešna strategija na putu ka socijalnoj promjeni, iz jednostavnog razloga što dinamit ne može uništiti opresivne društvene odnose. Ali (ili zato), ukoliko uspije proći ovakva optužnica, građani Srbije riskiraju uvod u neke nove represivne državne prakse i izgradnju društva državne kontrole. Ako se dopusti ovakva logika, prijeti opasnost da neće samo kokteli postati sinonim za terorizam, nego će to lako postati i druge, sasvim legitimne (ali ne i legalne) metode - sabotaže na radnom mjestu, neprijavljeni prosvjedi (i moguće štete koju oni donose), generalni štrajk, i tako dalje i tako redom.
Na kraju, nameće se stav koji su iznijeli članovi Saveza poljskih sindikata na protestu solidarnosti ispred srpske ambasade u Varšavi: Vjerujemo da se simbolički napad na vlasništvo države i kapitalista, kao odgovor na stvarne nepravde, sistematizirano nasilje i terorizam, ne može usporediti s ubilačkim oblicima terora nad milijunima ljudi nametnutim od strane države, njezine vojske i policije, ili iskorištavanju, robovlasničkih kapitalista. Nastojanja kategoriziranja radnji, poput napada na grčko veleposlanstvo, kao "terorizma" je samo još jedan primjer u dugom popisu zloupotrebe ove riječi od strane države.
Mate Ćosić
Izvor: http://www.h-alter.org/vijesti/uvodnik/apsurdnost-jednoga-krimena
Ovih dana moje su misli bile velikim djelom preokupirane uhićenjima koje je izazvalo bacanje dva molotovljeva koktela na grčku ambasadu u Beogradu. Ovih dana moje su misli bile velikim djelom preokupirane uhićenjima koje je izazvalo bacanje dva molotovljeva koktela na grčku ambasadu u Beogradu. Da odmah otvorim karte: ne trebam ni govoriti koliko me ta cijela situacija dirnula, jer poznajem uhićene i već godinama smo bliski suradnici (da ne kažem onu danas neslavnu riječ, "drugovi"). Od samog sam početka provodio mnogo vremena na Internetu kako bih doznao neke informacije, nazivao uokolo mnoge poznanike da provjerim točnost informacija, ali možda se najviše brinuo sam kako da im pomognem. Kada sam idući dan pročitao da je optužnica promijenjena sa "izazivanja opće opasnosti" na "međunarodni terorizam" doslovno me, kako bi rekli Dalmatinci, "kolpalo". Međutim, ono što mi je još više zasmetalo bila je reakcija mnogih mojih suradnika, prijatelja i aktivista (u tom stadiju sam već slao mejlove uokolo obavještavajući o situaciji). Zasmetale su me dvije stvari - olako prekoračivanje preko optužnice za međunarodni terorizam, i s time u vezi, svođenje cijele problematike na pitanje njihove krivnje ili nevinosti (i onog famoznih pitanja: "A reci mi, jesu li oni to učinili?"). Za mene problem ove optužnice leži ipak u nečemu sasvim drugom.
Pored svih činjenica (koje su do sada nepoznate) i špekuliranja koja se u ovom trenutku svode na puko vjerovanje o krivnji i nevinosti osuđenih, smatram da, u sagledavanju ovog slučajeva, trebamo iskoračiti iz tih zadanih (pravnih) okvira (krivnja/nevinost, legalno/ilegalno, pravno/protuzakonito). U cijelom ovom slučaju ne radi se toliko o tome jesu li uhićene osobe krive ili ne, već se radi o apsurdnosti državnog, i sudskog, karakteriziranja ovog čina kao djela "međunarodnog terorizma". Da bi sagradilo ovu optužnicu, sudstvu je bilo dovoljno pozvati se na tako banalnu činjenicu da je molotovljevim koktelima pogođena jedna međunarodna ustanova (pa je prema tome i njezin geografski prostor međunarodni). Ta puka (geografska) činjenica prevladala je nad svim pitanjima konteksta, značenja, poruke i sredstava kojim je ovaj čin napravljen. Tako se, recimo, sudstvo uopće nije obaziralo na najvažniju činjenicu, da tokom akcije ni jedan civil nije stradao, te da se u tom smislu ona mogla okarakterizirati kao simbolički čin protesta. Taj simbolički čin može se vidjeti i u drugim državama i unutar drugih pokreta, te ustvari jako često i jest sastavni dio raznih (čak građanskih) demonstracija; od Francuske, Njemačke, Grčke i tako dalje i tako redom. Kako stoji u proglasu pročitanom na protestu ispred FF Beograd, ovako konstruirana optužnica, prema Krivičnom zakonu Republike Srbije, stavlja ovaj simbolički akt u isti koš sa "zločinom genocida, zločinom protiv čovječnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organiziranjem i poticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina, vođenjem rata i sličnim". No ne treba biti pravnik kako bi se razumjelo da ovaj čin nije isti kao praksa vođenja imperijalnih ratova (koji nisu prestali ni danas), organiziranja etničkih čišćenja ili zabijanja aviona, automobila itd. u zgrade pune ljudi kako bi se postigao neki cilj ili odaslala neka poruka.
Na banalnoj razini, i jednostavnim jezikom rečeno, ne može se stavljati znak jednakosti između oštećivanja zgrade neke države (ili u nekim drugim slučajevima privatnog vlasništva) i ljudskog života. A ne zaboravimo da se u ovom slučaju radi o državi koja je svoju brutalnost uspjela dokazati u prosincu prošle godine ubivši mladog pankera, što je samo zapalilo fitilj namočen u koktel ekonomske krize, rasta nezaposlenosti, cijena života i stanovanja, te otuđenosti i besperspektivnosti jednog društva prožetog klasnim odnosom i "euro-fašističkom"/anti-imigrantskom političkom praksom. Ako je država, kao središte strukturalne regulacijske moći, metafora i čuvarica ovih odnosa, napad na njezinu simboliku može se gledati čak i sa simpatijama (jesmo li spremni misliti toliko daleko!), i još se prije može razumjeti. Najvažnije je da se takvo djelo ne može stavljati u isti rang sa akcijama koje sa sobom odnose gomilu ljudskih života, ili sa nevidljivim strukturalnim nasiljem kapitalizma, i to ne samo pod ljudski život nego i njegov okoliš. Pitanje je ustvari političko!
U ovom slučaju nije čak ni potrebno ići toliko duboko u političko-strategijske i teorijsko-idejne rasprave kako bi se pokazala apsurdnost ovog slučaja. Konkretna praksa srpske policije ukazuje koliko je ova odluka i klasifikacija za međunarodni terorizam ustvari politički motivirana. Naime, odvjtnik Dragoljub Todorović, koji brani Ratibora Trivunca, naveo je ne tako davni primjer kako bi ovo pokazao. U veljači 2008. godine, nakon masovnih prosvjeda "Kosovo je Srbija", spaljena je američka ambasada, a u tom je činu smrtno stradao dvadesetogodišnji dječak iz Novog Sada. Međutim, jedinom optuženom, Milanu Živanoviću, izrečena je optužnica za "teško djelo protiv opće sigurnosti" te mu je dopušteno da se brani sa slobode. Upravo u ovome nalazi se suština apsurdnosti i licemjernosti, jer postavlja se logično pitanje tko, kako i na koji način definira koji se čin definira na ovaj ili onaj način. Zašto je akt direktno izazvan srpskim nacionalizmom tretiran kao zločin lakši od onog motiviranog solidarnošću sa političkim zatvorenikom koji je štrajkao glađu zahtijevajući slobodu? Povlači li to strah da je pravna država (kao metafora pretpostavljene racionalnosti i jednakog tretiranja građana) ipak ideološka, te je ipak jasno pozicionirana na hijerarhiji moći? Ako da, kojih to?
Ako, s druge strane, u obzir uzmemo prostu činjenicu da prema državi uvijek treba biti sumnjičav (ako zbog ničega drugog onda zbog sve koncentracije moći koju ona posjeduje), te povijesno znanje o njezinim kontrolirajućim praskama i dodvoravanju interesima kapitala, sumnje još više rastu. Pored toga, ovaj slučaj pokazuje kako je termin "međunarodni terorizam" prije jedna ideološka floskula, nego neki (fiksni) označitelj, on je ustvari jedna žvaka koja se toliko olako rasteže i kojom se tako lako razbacuje. Nakon napada na tornjeve (i to tek onda kada se tako masovno ubijanje dogodilo na Zapadu, u centru moći) fluidnost ovog pojma postala je još više prisutnija, a samim time još više ideološka i olaka oznaka protiv svih koji aktivno žele mijenjati svijet, ponekad i nelegalnim sredstvima, ali ne nužno i nelegitimnim.
Zato se u cijelom ovom slučaju ne radi toliko o uhićenim anarhistima (kojima se lako može strašiti javnost u kojoj se anarhizam, zbog raznih iskrivljavanja, predstavlja kao ideja kaosa i terora), niti o tome simpatizira li ih netko ili ne, koliko se radi o državi koja taj simbolički čin karakterizira kao djelo terorizma. Nadalje, radi se i o obrani slobode pojedinačnog ili kolektivnog protesta ili otpora protiv iskorištavanja i opresije u svijetu u kojem se razlike između bogatih i siromašnih na globalnom nivou produbljuju. A metode tog otpora ponekada (sa pravnog aspekta) nisu legalne (ni studentska blokada po nekima nije bila legalna!). Ne pričam pritom nužno o metodama bacanja motovljevih koktela, ili metodama individualnog terorizma, o kojem imam skeptičan stav. Ali taj stav nemam zato jer se u tim činovima radi o uništenju zgrade, već zato jer je taj čin pogrešna strategija na putu ka socijalnoj promjeni, iz jednostavnog razloga što dinamit ne može uništiti opresivne društvene odnose. Ali (ili zato), ukoliko uspije proći ovakva optužnica, građani Srbije riskiraju uvod u neke nove represivne državne prakse i izgradnju društva državne kontrole. Ako se dopusti ovakva logika, prijeti opasnost da neće samo kokteli postati sinonim za terorizam, nego će to lako postati i druge, sasvim legitimne (ali ne i legalne) metode - sabotaže na radnom mjestu, neprijavljeni prosvjedi (i moguće štete koju oni donose), generalni štrajk, i tako dalje i tako redom.
Na kraju, nameće se stav koji su iznijeli članovi Saveza poljskih sindikata na protestu solidarnosti ispred srpske ambasade u Varšavi: Vjerujemo da se simbolički napad na vlasništvo države i kapitalista, kao odgovor na stvarne nepravde, sistematizirano nasilje i terorizam, ne može usporediti s ubilačkim oblicima terora nad milijunima ljudi nametnutim od strane države, njezine vojske i policije, ili iskorištavanju, robovlasničkih kapitalista. Nastojanja kategoriziranja radnji, poput napada na grčko veleposlanstvo, kao "terorizma" je samo još jedan primjer u dugom popisu zloupotrebe ove riječi od strane države.
Mate Ćosić
Izvor: http://www.h-alter.org/vijesti/uvodnik/apsurdnost-jednoga-krimena
субота, 16. јануар 2010.
Slučaj beogradske šestorke - hronologija događaja
U noći između 24. i 25. avgusta 2009. godine, nešto posle tri sata nakon ponoći, bačena su dva molotovljeva koktela na ambasadu Grčke u Beogradu. Tom prilikom prozor je naprsao, plamen je je izazvao manja oštećenja na fasadi, ali vatra nije prodrla u unutrašnjost zgrade, a manji požar je ubrzo ugašen. U ovom 'napadu' nije bilo povređenih, jer u to vreme u ambasadi nije bilo nikoga, a sve službe Ambasade su toga jutra počele normalno sa radom.
Zvaničnici ambasade Grčke su izjavili da je šteta neznatna - Ambasada radi bez problema. Izdajemo vize i primamo građane kao i uobičajeno. MSP Srbije odmah je kontaktiralo sa zvaničnicima ambasade da proveri da li je sve u redu i oštro je osudilo napad.Tokom popodneva 25. avgusta, do tada nepoznata anarhistička grupa “Crni Ilija” preuzela je odgovornost za napad i na adrese medija poslala sledeće saopštenje:
"Naš drug Todoris Iliopulos, koji je uhapšen tokom narodnog ustanka u Grčkoj u decembru prošle godine, već 46 dana štrajkuje glađu zahtevajući da bude oslobođen. Pokušavajući da od njega naprave primer za sve one koji se usude da se bore za slobodu, grčka država vodi protiv Todorisa montirani proces.
Beogradski anarhisti su odlučili da se pridruže drugaricama i drugovima u Grčkoj, i u čitavom svetu, koji sprovode akcije solidarnosti sa Todorisom, zahtevajući njegovo oslobađanje. Zbog toga su pripadnici naše grupe tokom prethodne noći napali grčku ambasadu u Beogradu molotovljevim koktelima. Nastavićemo sa aktivnostima sve do oslobađanja druga Iliopulosa!
Sloboda za Todorisa!
Anarhistička grupa Crni Ilija"
Todoris Iliopulos, uhapšen je 22. decembra 2008. godine tokom nemira u Atini, koji su izbili nakon što je u kvartu Egzarhija 15. decembra policajac ubio 15-godišnjeg Aleksandra Grigoropulosa. U zatvoru Koridalou se nalazio od hapšenja pa do 28. avgusta, kada je pušten na uslovnu slobodu. Optužen je za dva krivična dela (bacanje molotovljevih koktela na policiju) i nekoliko prekršaja. Sve vreme svog boravka u zatvoru Iliopulos je tvrdio da su optužbe protiv njega bile zasnovane na izjavama policajaca. Štrajk glađu je počeo 10. jula ove godine, da bi kada su njegovo zdravlje i život bili ugroženi, nakon više od 40 dana štrajka glađu, na više anarhističkih portala bio objavljen poziv na „akciju za oslobađanje Iliopolusa“ i aktivnosti kao što su propagandne, info-akcije, sastanke, diskusije - koje za cilj imaju hitno puštanje na slobodu Todorisa, koje će anarhisti iz raznih zemalja započeti 24. avgusta u 20 sati.
Medijska hajka – Priprema za farsu zvanu “Terorizam”
Predsednik Srbije Boris Tadić osudio je incident i u razgovaoru sa grčkim ambasadorom u Srbiji, Dimostenisem Stoidisem, zapretio da će država preduzeti sve korake da se pronađu i adekvatno kazne počinioci, čime je najavljen politički proces koji će se voditi protiv šest beogradskih anarhista.
Vodeći mediji u Srbiji su, po nalogu vlasti, svoje izveštavanje usmerili u pravcu stvaranja pogodnih uslova za neutralisanje i eliminaciju kako levičarskih snaga, tako i kritičke misli uopšte.
Spekulisalo se o međunarodnom koordiniranju terorističkih akcija putem anarhističkih internet portala, zatim se i pripremni sastanak za organizovanje Balkanskog Anarhističkog Sajma Knjiga, koji se dogodio početkom jula ove godine, spominjao u kontekstu priprema napada na Ambasadu, da bi konačno 'izvor blizak istrazi' u medijima najavio kako se slučaj sa ambasadom može okarakterisati kao teroristički napad, ali da u tom trenutku niko to ne može sa sigurnošću da tvrdi. 'Dobro obavešteni bezbednosni analitičari' su takođe insinuirali da su srpski anarhisti pribegli ovom poduhvatu kako bi se dopali (ozloglašenim i u medijima ocrnjivanim) grčkim anarhistima i dobili njihovu logističku i ekonomsku podršku.
Zoran Dragišić, docent Fakulteta za bezbednost i jedan od osnivača nove Socijaldemokratske Partije Srbije, smatrao je kako je to bio organizovani napad i da iza njega stoje određene ideološke i političke namere: “Naše službe bezbednosti morale bi ozbiljno da se pozabave ovom grupom. Poseban problem je to što je napadnuta ambasada osvedočeno prijateljske zemlje. Sve te levičarske i desničarske grupe koje pribegavaju nasilju moraju se neutralisati. Službe bezbednosti moraju da nadziru sve sumnjive grupe i da se zatim uhapse oni koji su počinili nasilje. Ukoliko država ne može da ih zaustavi, to bi bio znak da su te grupe jače od države. Mi bismo onda morali njima da plaćamo porez, a ne državi. Ne može da se postavlja pitanje da li država to može da uradi, ona to mora! Anarhističke grupe su, kao i profašističke, ozbiljna pretnja javnom redu. Sa bezbednosnog aspekta, njihove ideološke razlike su nebitne dok god oni krše zakon. Neophodno je sprovesti hitno hapšenje, sudsko procesuiranje i izreći oštre kazne, a aktivnosti ovih ogranizacija, moraju biti pod stalnim nadzorom, što je posao BIA.” Dragišić je takođe istakao da ovakve aktivnosti mogu da se razviju u terorizam i da nisu za potcenjivanje.
Božidar Spasić (bivši šef UDBA-e) smatra da je cilj ove akcije bio skretanje pažnje grčkih anarhista na sebe: “Ovakav napad nije bilo moguće izvesti bez dobre pripreme i osmatranja ambasade, gde je praćeno obezbeđenje i sama zgrada najmanje desetak dana, gde je neko sedeo u okolnim kafićima i pomno sve beležio. Zabrinjavajuće je da je izostala reakcija obezbeđenja ambasade prilikom napada na zgradu, ali i saradnja grčke i srpske policije u dostavljanju obaveštenja o anarhistima u svojim zemljama.” On dodaje i da su “anarhisti u Grčkoj toliko ojačali da osim političkog krila imaju i ekonomsko koje se bavi otmicama grčkih tajkuna, biznismena i napadima na banke, i tako pribavljaju ogroman novac koji koriste za finansiranje napada. Zbog toga ih svrstavaju u rang sa najopasnijim terorističkim organizacijama, poput ETA, IRA.”
Do slučaja Crnog Ilije, anarhisti u Srbiji nisu javnosti bili poznati po nasilnim I radikalnim akcijama. Aktivnosti sprpskih anarhista, poznate široj javnosti su deljenje letaka ispred fakulteta i fabrika, grafitiranje, izdavačke delatnosti i organizovanje kulturnih manifestacija i diskusija, kao i učešće na radničkim i studentskim protestima.
Hapšenje, istraga i međunarodni terorizam
Članovi anarhosindikalističke inicijative Sanja Dojkić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Ivan Vulović, su 3. septembra pivedeni su u policijsku stanicu pod sumjom da su počinili krivično delo izazivanja opšte opasnosti gde im je određen pritvor od 48 časova. Policija je na brutalan način sprovodila hapšenja, upadajući u stanove bez naloga i maltretirajući članove porodica pomenutih drugova. Sledećeg dana, 4. septembra uhapšen je i Nikola Mitrović koji nije član anarhosindikalističke inicijative, a policija je raspisala i poternicu za Ivanom Savićem, koji takođe nije član ASI, a u tom se trenutku nalazio na letovanju. Istražni sudija je u zahtevu za pokretanje istrage gorepomenuto delo okvalifikovao kao međunarodni terorizam (zaprećena kazna je 3-15 godina zatvora) i svim uhapšenima odredio pritvor u trajanju od mesec dana. Pritvoreni drugovi su imali pravo da stupe u kontakt sa advokatima, a pravo na posetu članova najuže porodice imali su jednom u petnaest dana. Sve ostale posete, komunikacija sa javnošću, kao i međusobna komunikacija uhapšenim drugovima bile su zabranjene.
Odluka tužilaštva da istragu povodom ovog slučaja započne pretpostavkom da se radi o međunarodnom terorizmu, svrstala je, do tada nepoznatu anarhističku, grupu “Crni Ilija” u red svetski poznatih terorističkih organizacija poput Al-Kaide, IRA-e ili ETA-e. Odmah po objavljivanju kvalifikacije, u medijima su objavljene policijske fotografije uhapšenih uz naslove koji ih unapred proglašavaju krivima.
Portparol specijalnog tužilaštva Tomo Zorić je izjavio da će “istraga pokazati da li se radi o terorizmu ili delu izazvivanje opšte opasnosti. Ono što nije sporno jeste da će sigurno biti optuženi za krivično delo.”
Nakon objavljivanja kvalifikacije oglasio se ponovo i Zoran Dragišić koji je rekao da “treba imati u vidu da anarhisti imaju neku svoju vrstu internacionale. Međutim, u kojoj meri postoji veza između ovih naših koji su bacili molotovljeve koktele na grčku ambasadu i grčkih anarhista, oni su se oglasili u svom saopštenju da su to učinili zbog situacije u Grčkoj, pa se ta veza zasniva na tome. Međutim, faktičko je pitanje da li ta veza zaista postoji i da li je taj napad na ambasadu inspirisan od strane tog međunarodnog anarhističkog pokreta.”
Vladimir Todorić iz Pravne revije je istakao da se “bacanjem koktela iz političkih razloga na ambasadu Grčke koja je zvanično ekstertorijalna, ispunjavaju neki od uslova za kvalfikaciju međunarodni terorizam”, dok je s druge strane advokat Dragoljub Todorović, branilac jednog od osumnjičenih, rekao da su u ovom slučaju izostale posledice, te da je ambasada ostala čitava, i da je delo učinjeno noću s očiglednom namerom da žrtava ne bude. Advokat dr Radonja Dubljević, takođe zastupnik jednog od šestoro osumnjičenih, rekao je da u vezi sa ovim slučajem u oči upadaju neke nelogičnosti. "Prva je ta što je u pretkrivičnom postupku, koji vodi policija, krivično delo tretirano kao izazivanje opšte opasnosti za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju do pet godina, da bi u postupku pred sudom došlo do velikog obrta, krivično delo je tretirano kao međunarodni terorizam za koje je propisana kazna zatvora od tri do 15 godina. Mora se postaviti pitanje šta se to desilo u jednom kratkom vremenskom intervalu, od policije do suda." Dubijević je dodao i da je tužilac propustio da uzme u obzir da pojam terorizam ima svoju utemeljenu naučnu definiciju i da je kao politička i pravna ustanova definisan, te da se kao takav ne može izvršiti napravom kao što je molotovljev koktel, odnosno u konkretnom slučaju, napravom koja je bačena na ambasadu Grčke.
Zanimljivo je da je slučaj dva molotovljeva koktela bašenih na grčku ambasadu ocenjen kao mnogo teže krivično delo od paljenja američke ambasade, februara 2008. godine u Beogradu, kojom prilikom je i jedna osoba izgubila život u požaru unutar Ambasade. Za spaljivanje američke ambasade optužena je jedna osoba za krivično delo izazivanja opšte opasnosti, za koje je krivičnim zakonikom predviđena kazna od jedne do šest godina zatvora, dok je u slučaju međunarodnog terorizma zaprećena kaszna od tri do petnaest godina. To krivično delo spada u jedno od najtežih i nalazi se u grupi sa genocidom i ratnim zločinima.
Definicija terorizma je smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem u cilju usađivanja straha s namerom prisiljavanja i zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno politički verski ili ideološki. Ključni elementi terorizma su: pretnja; nasilje, sila; strah; politički efekat i cilj; psihološki efekat; nasumični odabir meta i žrtava; namerno isplanirana i sistematski organizovana akcija; način borbe i protiv pravni akt – iz čega se može zaključiti da terorizam predstavlja protiv pravni akt nasilja usmerenog protiv određene države s namerom da se izazive strah ili kolektivna šteta, kako bi se ostvario određeni politički cilj. Četiri glavna elementa terorizma su:
1.Ciljevi aktivnosti su po pravilu uvek političke prirode, bez obzira da li se radi o smeni režima, smeni lica na vlasti, secesiji određene teritorije ili delova;
2.Upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja
3.Žrtve su po pravilu nedužni građani
4.Nepostojanje direktne veze između terorista i žrtve, tj. napad nije usmeren prema žrtvi ili žrtvama pojedinačno, već se terorističkim činom želi uputiti poruka jednoj široš zajednici.
Članovi anarhosindikalističke inicijative Sanja Dojkić, Ratibor Trivunac, Tadej Kurepa i Ivan Vulović, su 3. septembra pivedeni su u policijsku stanicu pod sumjom da su počinili krivično delo izazivanja opšte opasnosti gde im je određen pritvor od 48 časova. Policija je na brutalan način sprovodila hapšenja, upadajući u stanove bez naloga i maltretirajući članove porodica pomenutih drugova. Sledećeg dana, 4. septembra uhapšen je i Nikola Mitrović koji nije član anarhosindikalističke inicijative, a policija je raspisala i poternicu za Ivanom Savićem, koji takođe nije član ASI, a u tom se trenutku nalazio na letovanju. Istražni sudija je u zahtevu za pokretanje istrage gorepomenuto delo okvalifikovao kao međunarodni terorizam (zaprećena kazna je 3-15 godina zatvora) i svim uhapšenima odredio pritvor u trajanju od mesec dana. Pritvoreni drugovi su imali pravo da stupe u kontakt sa advokatima, a pravo na posetu članova najuže porodice imali su jednom u petnaest dana. Sve ostale posete, komunikacija sa javnošću, kao i međusobna komunikacija uhapšenim drugovima bile su zabranjene.
Odluka tužilaštva da istragu povodom ovog slučaja započne pretpostavkom da se radi o međunarodnom terorizmu, svrstala je, do tada nepoznatu anarhističku, grupu “Crni Ilija” u red svetski poznatih terorističkih organizacija poput Al-Kaide, IRA-e ili ETA-e. Odmah po objavljivanju kvalifikacije, u medijima su objavljene policijske fotografije uhapšenih uz naslove koji ih unapred proglašavaju krivima.
Portparol specijalnog tužilaštva Tomo Zorić je izjavio da će “istraga pokazati da li se radi o terorizmu ili delu izazvivanje opšte opasnosti. Ono što nije sporno jeste da će sigurno biti optuženi za krivično delo.”
Nakon objavljivanja kvalifikacije oglasio se ponovo i Zoran Dragišić koji je rekao da “treba imati u vidu da anarhisti imaju neku svoju vrstu internacionale. Međutim, u kojoj meri postoji veza između ovih naših koji su bacili molotovljeve koktele na grčku ambasadu i grčkih anarhista, oni su se oglasili u svom saopštenju da su to učinili zbog situacije u Grčkoj, pa se ta veza zasniva na tome. Međutim, faktičko je pitanje da li ta veza zaista postoji i da li je taj napad na ambasadu inspirisan od strane tog međunarodnog anarhističkog pokreta.”
Vladimir Todorić iz Pravne revije je istakao da se “bacanjem koktela iz političkih razloga na ambasadu Grčke koja je zvanično ekstertorijalna, ispunjavaju neki od uslova za kvalfikaciju međunarodni terorizam”, dok je s druge strane advokat Dragoljub Todorović, branilac jednog od osumnjičenih, rekao da su u ovom slučaju izostale posledice, te da je ambasada ostala čitava, i da je delo učinjeno noću s očiglednom namerom da žrtava ne bude. Advokat dr Radonja Dubljević, takođe zastupnik jednog od šestoro osumnjičenih, rekao je da u vezi sa ovim slučajem u oči upadaju neke nelogičnosti. "Prva je ta što je u pretkrivičnom postupku, koji vodi policija, krivično delo tretirano kao izazivanje opšte opasnosti za koje je predviđena kazna zatvora u trajanju do pet godina, da bi u postupku pred sudom došlo do velikog obrta, krivično delo je tretirano kao međunarodni terorizam za koje je propisana kazna zatvora od tri do 15 godina. Mora se postaviti pitanje šta se to desilo u jednom kratkom vremenskom intervalu, od policije do suda." Dubijević je dodao i da je tužilac propustio da uzme u obzir da pojam terorizam ima svoju utemeljenu naučnu definiciju i da je kao politička i pravna ustanova definisan, te da se kao takav ne može izvršiti napravom kao što je molotovljev koktel, odnosno u konkretnom slučaju, napravom koja je bačena na ambasadu Grčke.
Zanimljivo je da je slučaj dva molotovljeva koktela bašenih na grčku ambasadu ocenjen kao mnogo teže krivično delo od paljenja američke ambasade, februara 2008. godine u Beogradu, kojom prilikom je i jedna osoba izgubila život u požaru unutar Ambasade. Za spaljivanje američke ambasade optužena je jedna osoba za krivično delo izazivanja opšte opasnosti, za koje je krivičnim zakonikom predviđena kazna od jedne do šest godina zatvora, dok je u slučaju međunarodnog terorizma zaprećena kaszna od tri do petnaest godina. To krivično delo spada u jedno od najtežih i nalazi se u grupi sa genocidom i ratnim zločinima.
Definicija terorizma je smišljena upotreba nezakonitog nasilja ili pretnje nezakonitim nasiljem u cilju usađivanja straha s namerom prisiljavanja i zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli ciljevi koji su uopšteno politički verski ili ideološki. Ključni elementi terorizma su: pretnja; nasilje, sila; strah; politički efekat i cilj; psihološki efekat; nasumični odabir meta i žrtava; namerno isplanirana i sistematski organizovana akcija; način borbe i protiv pravni akt – iz čega se može zaključiti da terorizam predstavlja protiv pravni akt nasilja usmerenog protiv određene države s namerom da se izazive strah ili kolektivna šteta, kako bi se ostvario određeni politički cilj. Četiri glavna elementa terorizma su:
1.Ciljevi aktivnosti su po pravilu uvek političke prirode, bez obzira da li se radi o smeni režima, smeni lica na vlasti, secesiji određene teritorije ili delova;
2.Upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja
3.Žrtve su po pravilu nedužni građani
4.Nepostojanje direktne veze između terorista i žrtve, tj. napad nije usmeren prema žrtvi ili žrtvama pojedinačno, već se terorističkim činom želi uputiti poruka jednoj široš zajednici.
Reakcije javnosti i uvođenje represije
U nedelju, 6. septembra organizovan je protest solidarnosti sa uhapšenim drugovima na platou ispred Filozofskog Fakulteta u Beogradu. Na protestu je prisustvovalo oko 40 anarhista i prijatelja uhapšenih, noseći transparent: NEĆE PROĆI! Protestujući protiv vrlo oštre kvalifikacije izrečene od strane tužilaštva, ali i zloupotrebe zakona od strane države kako bi se opravdala upotreba represivnih mera. U proglasu pročitanom na protestu je istaknuto da “u momentu kada se prava i slobode u Srbiji ozbiljno sužavaju donošenjem izmena Krivičnog zakonika i Zakona o javnom informisanju, pokretanje postupka za delo međunarodnog terorizma protiv šestoro uhapšenih, ukazuje na nameru određenih državnih struktura da povećavanjem stepena represije i zloupotrebom zakonskih odredbi postepeno obeshrabre svaku političku kritiku svog delovanja. Zbog toga izražavamo solidarnost sa uhapšenima, zahtevamo da se protiv njih ne podiže besmislena optužnica i tražimo njihovo puštanje na slobodu.”
Javljajući se iz baze Specijalnih Antiterorističkih Jedinica u Batajnici, ministar policije Ivica Dačić je ovaj protest ocenio kao bezrazložan i naveo da policija raspolaže dokazima, ali da je policija spremna da prizna da je pogrešila ukoliko se dokaže suprotno.
Već 11. septembra, grupa profesora Beogradskog univerziteta i javnih ličnosti zabrinuta zbog najave da će protiv šest osumnjičenih za napad molotovljevim koktelima na Ambasadu Grčke u Srbiji biti podignuta optužnica koja ih tereti za delo međunarodnog terorizma, uputila je otvoreno pismo javnosti. Ova grupa je takođe navela primer paljenja ambasade SAD tokom protesta posle proglašenja nezavisnosti Kosova, 21. februara 2008, gde je delo sa znatno većim posledicama znatno blaže okarakterisano nego slučaj ambasade Grčke gde su posledice bile neznatne.
Ta grupa navodi da je zapaljena Ambasada SAD u Srbiji i da je znatno oštećena požarom, dok je jedan od napadača izgubio život. "Jedini učesnik ovog napada koji se našao na optuženičkoj klupi tereti se za izvršenje teškog dela protiv opšte sigurnosti. Nasuprot tome, državni organi razbijanje jednog prozora na praznoj zgradi Ambasade Grčke uz pomoć dve zapaljene flaše koje nisu dovele do požara karakterišu kao čin međunarodnog terorizma, što je delo koje u Krivičnom zakoniku Srbije stoji odmah uz vršenje genocida, ratnih zločina i vođenje agresivnog rata."
Potpisnici su istakli dase plaše da je paradoksalno različito pozicioniranje organa gonjenja prema ta dva slučaja politički uslovljeno nastojanjem delova aktuelne vlasti da poboljšaju rejting kod nacionalistički orijentisanog dela biračkog tela. "To ima i podsticajno dejstvo na jačanje šovinističkih i desno ekstremističkih tendencija u našem društvu, poput onih koje su, mahom bez većih pravnih posledica, početkom 2008. učestvovale u pomenutom paljenju ambasada u Beogradu"
Na međunarodnom nivou reakcije na hapšenje i optuživanje beogradskih anarhista za međunarodni terorzam su bile intenzivnije i učestalije. Spisak međunarodnih akcija solidarnosti hronološkim redom:
07.09 Poljska, Varšava – Protest ispred ambasade Srbije
07.09 Slovačka, Bratislava – Protest ispred ambasade Srbije
08.09Portugal, Lisabon – Protest ispred ambasade Srbije
09.09Hrvatska, Zadar – Skupljanje donacija na ulici
09.09 Austrija, Beč – Protest ispred ambasade Srbije
10.09 Slovenija, Ljubljana – Grafitiranje ambasade Srbije
11.09 Australija, Melburn – Protestno pismo srpskom konzulatu
11.09 Austrija, Beč – drugi protest solidarnosti
11.09 Velika Britanija, London – Protest ispred ambasade srbije
14.09 Hrvatska, Zagreb – Protest solidarnosti, protestno pismo ambasadi
15.09 Rusija, Moskva - Protest ispred ambasade Srbije
15.09 Ukrajina, Kijev – Protest ispred ambasade Srbije
16.09 Grčka, Atina/Solun – Protest ispred ambasade/konzulata Srbije
18.09 Holandija, Haag - Protest ispred ambasade Srbije
18.09 Bugarska, Sofija - Protest ispred ambasade Srbije
18.09 Nemačka, Berlin - Protest ispred ambasade Srbije
19.09 Grčka, Komotini – Protest solidarnosti na centralnom trgu
25.09 Makedonija, Skoplje - Protest ispred ambasade Srbije
25.09 Nemačka, Frankfurt – Protest ispred konzulata
28.09 Velika Britanija, London – drugi protest
29.09 Mađarska, Budimpešta - Protest ispred ambasade Srbije
01.10 Švajcarska, Bern
02.10 i 03.10 Španija, Madrid - Protest ispred ambasade Srbije i protest na gradskom trgu
04.10 Rusija, Sankt Petersburg – Protest u centru grada
08.10 Italija, Trst – grafitiranje srpskog konzulata
17.10 Francuska, Pariz – protest na trgu Bobur, okupacija Srpskog Kulturnog Centra
19.10 Nemačka, Frankfurt – protest na sajmu knjiga
22.10 Turska, Ankara - Protest ispred ambasade Srbije
Želja vlasti da se ASI kao organizacija kriminalizuje i na kraju zabrani, postala je očigledna kada se, 15. septembra, u valu stvaranja atmosfere straha, u pojedinim medijima pojavila, očigledno neistinita vest, kako će Anarhosindikalistička Inicijativa iskoristiti “Povorku Ponosa” kako bi napala policiju na beogradskim ulicama i osvetila uhapšene drugove.
Događaje koji su usledili, srpske vlasti će iskoristiti za otvoreno uvođenje državne represije.
Budući da je “Povorka Ponosa” bila zakazana za 20. septembar, tenzije na srpskoj javnoj sceni su rasle još od proleća, ali su dostigle kulminaciju 18. septembra uveče, kada je brutalno pretučen francuski državljanin Bris Taton. On je zadržan na bolničkom lečenju, u kritičnom stanju, i iste noći je, usled, ozbiljnosti povreda, bio podvrgnut seriji hiruških zahvata. Republičko javno tužilaštvo, “šokirano” nasiljem, najoštije je osudilo napad na francuske turiste i najavilo da će tražiti najstrožije zatvorske kazne za izgrednike. “Povorka ponosa” je narednog dana, 19. septembra, ipak zabranjena uz obrazloženje da policija i službe bezbednosti nisu u stanju da garantuju bezbednost učesnicima parade, a zvaničnici su ocenili da je država kapitulirala pred nasiljem i profašističkim grupama. Istog dana policija je zabranila održavanje svih skupova u centru Beograda, pod izgovorom da bi se mogli desiti nasilnički akti.
Farsa u režiji države, nazvana borbom protiv nasilja, nastavljena je hapšenjem članova nacionalističke organizacije 1389 i članova klero-fašističke organizacije Obraz, zbog pojavljivanja na nedozvoljenom skupu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da “će se država odlučno obračunati sa svima koji prete nasiljem i da javni skupovi neće moći da se održavaju u centru Beograda, gde preti ugrožavanje života i imovine. Policija će, koliko je god je u njenoj moći, preduprediti sve vrste napada, i biće represivna prema ekstremističkim grupama koje prete različitim strankama, organizacijama i pokretima.” Zvaničnici policije su još jednom istakli da “i "ubuduće" u centru Beograda iz bezbednosnih razloga neće biti dozvoljeno održavanje javnih skupova.” Policija je 20. septembra uhapsila 37 aktivista desničarskih organizacija zbog kršenja zabrane okupljanja na javnim mestima,a četvorici je određen zatvor do 30 dana. Ministarstvo pravde je 22. septembra pokrenulo inicijativu za zabranu svih organizacija čiji članovi propagiraju nasilje i vrše krivična dela. A zatim predsednik Srbije Boris Tadić najvaljuje da će “ svi ekstremisti, levo ili desno, biće procesuirani pred našim sudovima.”
U članu 55. Ustava Srbije navodi se da Ustavni sud može zabraniti udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Optužnica za međunarodni terorizam
Istražni postupak se okončao nakon dva meseca, 3. novembra, a tužilac okružnog suda u Beogradu i Sudsko Veće su jednoglasnom odlukom podigli optužnicu za međunarodni terorizam protiv šestoro anarhista iz Beograda kojima je produžen pritvor za još mesec dana na osnovu čl.142 st.1 tač.3 ZKP-a (kada je zaprećena kazna za krivično delo veća od 10 godina, optuženi nema prava da se brani sa slobode), dok se u optužnici ističe da postoji bojazan da će se krivično delo ponoviti jer su okrivljeni članovi, odnosno simpatizeri ASI.
U nedelju, 6. septembra organizovan je protest solidarnosti sa uhapšenim drugovima na platou ispred Filozofskog Fakulteta u Beogradu. Na protestu je prisustvovalo oko 40 anarhista i prijatelja uhapšenih, noseći transparent: NEĆE PROĆI! Protestujući protiv vrlo oštre kvalifikacije izrečene od strane tužilaštva, ali i zloupotrebe zakona od strane države kako bi se opravdala upotreba represivnih mera. U proglasu pročitanom na protestu je istaknuto da “u momentu kada se prava i slobode u Srbiji ozbiljno sužavaju donošenjem izmena Krivičnog zakonika i Zakona o javnom informisanju, pokretanje postupka za delo međunarodnog terorizma protiv šestoro uhapšenih, ukazuje na nameru određenih državnih struktura da povećavanjem stepena represije i zloupotrebom zakonskih odredbi postepeno obeshrabre svaku političku kritiku svog delovanja. Zbog toga izražavamo solidarnost sa uhapšenima, zahtevamo da se protiv njih ne podiže besmislena optužnica i tražimo njihovo puštanje na slobodu.”
Javljajući se iz baze Specijalnih Antiterorističkih Jedinica u Batajnici, ministar policije Ivica Dačić je ovaj protest ocenio kao bezrazložan i naveo da policija raspolaže dokazima, ali da je policija spremna da prizna da je pogrešila ukoliko se dokaže suprotno.
Već 11. septembra, grupa profesora Beogradskog univerziteta i javnih ličnosti zabrinuta zbog najave da će protiv šest osumnjičenih za napad molotovljevim koktelima na Ambasadu Grčke u Srbiji biti podignuta optužnica koja ih tereti za delo međunarodnog terorizma, uputila je otvoreno pismo javnosti. Ova grupa je takođe navela primer paljenja ambasade SAD tokom protesta posle proglašenja nezavisnosti Kosova, 21. februara 2008, gde je delo sa znatno većim posledicama znatno blaže okarakterisano nego slučaj ambasade Grčke gde su posledice bile neznatne.
Ta grupa navodi da je zapaljena Ambasada SAD u Srbiji i da je znatno oštećena požarom, dok je jedan od napadača izgubio život. "Jedini učesnik ovog napada koji se našao na optuženičkoj klupi tereti se za izvršenje teškog dela protiv opšte sigurnosti. Nasuprot tome, državni organi razbijanje jednog prozora na praznoj zgradi Ambasade Grčke uz pomoć dve zapaljene flaše koje nisu dovele do požara karakterišu kao čin međunarodnog terorizma, što je delo koje u Krivičnom zakoniku Srbije stoji odmah uz vršenje genocida, ratnih zločina i vođenje agresivnog rata."
Potpisnici su istakli dase plaše da je paradoksalno različito pozicioniranje organa gonjenja prema ta dva slučaja politički uslovljeno nastojanjem delova aktuelne vlasti da poboljšaju rejting kod nacionalistički orijentisanog dela biračkog tela. "To ima i podsticajno dejstvo na jačanje šovinističkih i desno ekstremističkih tendencija u našem društvu, poput onih koje su, mahom bez većih pravnih posledica, početkom 2008. učestvovale u pomenutom paljenju ambasada u Beogradu"
Na međunarodnom nivou reakcije na hapšenje i optuživanje beogradskih anarhista za međunarodni terorzam su bile intenzivnije i učestalije. Spisak međunarodnih akcija solidarnosti hronološkim redom:
07.09 Poljska, Varšava – Protest ispred ambasade Srbije
07.09 Slovačka, Bratislava – Protest ispred ambasade Srbije
08.09Portugal, Lisabon – Protest ispred ambasade Srbije
09.09Hrvatska, Zadar – Skupljanje donacija na ulici
09.09 Austrija, Beč – Protest ispred ambasade Srbije
10.09 Slovenija, Ljubljana – Grafitiranje ambasade Srbije
11.09 Australija, Melburn – Protestno pismo srpskom konzulatu
11.09 Austrija, Beč – drugi protest solidarnosti
11.09 Velika Britanija, London – Protest ispred ambasade srbije
14.09 Hrvatska, Zagreb – Protest solidarnosti, protestno pismo ambasadi
15.09 Rusija, Moskva - Protest ispred ambasade Srbije
15.09 Ukrajina, Kijev – Protest ispred ambasade Srbije
16.09 Grčka, Atina/Solun – Protest ispred ambasade/konzulata Srbije
18.09 Holandija, Haag - Protest ispred ambasade Srbije
18.09 Bugarska, Sofija - Protest ispred ambasade Srbije
18.09 Nemačka, Berlin - Protest ispred ambasade Srbije
19.09 Grčka, Komotini – Protest solidarnosti na centralnom trgu
25.09 Makedonija, Skoplje - Protest ispred ambasade Srbije
25.09 Nemačka, Frankfurt – Protest ispred konzulata
28.09 Velika Britanija, London – drugi protest
29.09 Mađarska, Budimpešta - Protest ispred ambasade Srbije
01.10 Švajcarska, Bern
02.10 i 03.10 Španija, Madrid - Protest ispred ambasade Srbije i protest na gradskom trgu
04.10 Rusija, Sankt Petersburg – Protest u centru grada
08.10 Italija, Trst – grafitiranje srpskog konzulata
17.10 Francuska, Pariz – protest na trgu Bobur, okupacija Srpskog Kulturnog Centra
19.10 Nemačka, Frankfurt – protest na sajmu knjiga
22.10 Turska, Ankara - Protest ispred ambasade Srbije
Želja vlasti da se ASI kao organizacija kriminalizuje i na kraju zabrani, postala je očigledna kada se, 15. septembra, u valu stvaranja atmosfere straha, u pojedinim medijima pojavila, očigledno neistinita vest, kako će Anarhosindikalistička Inicijativa iskoristiti “Povorku Ponosa” kako bi napala policiju na beogradskim ulicama i osvetila uhapšene drugove.
Događaje koji su usledili, srpske vlasti će iskoristiti za otvoreno uvođenje državne represije.
Budući da je “Povorka Ponosa” bila zakazana za 20. septembar, tenzije na srpskoj javnoj sceni su rasle još od proleća, ali su dostigle kulminaciju 18. septembra uveče, kada je brutalno pretučen francuski državljanin Bris Taton. On je zadržan na bolničkom lečenju, u kritičnom stanju, i iste noći je, usled, ozbiljnosti povreda, bio podvrgnut seriji hiruških zahvata. Republičko javno tužilaštvo, “šokirano” nasiljem, najoštije je osudilo napad na francuske turiste i najavilo da će tražiti najstrožije zatvorske kazne za izgrednike. “Povorka ponosa” je narednog dana, 19. septembra, ipak zabranjena uz obrazloženje da policija i službe bezbednosti nisu u stanju da garantuju bezbednost učesnicima parade, a zvaničnici su ocenili da je država kapitulirala pred nasiljem i profašističkim grupama. Istog dana policija je zabranila održavanje svih skupova u centru Beograda, pod izgovorom da bi se mogli desiti nasilnički akti.
Farsa u režiji države, nazvana borbom protiv nasilja, nastavljena je hapšenjem članova nacionalističke organizacije 1389 i članova klero-fašističke organizacije Obraz, zbog pojavljivanja na nedozvoljenom skupu. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da “će se država odlučno obračunati sa svima koji prete nasiljem i da javni skupovi neće moći da se održavaju u centru Beograda, gde preti ugrožavanje života i imovine. Policija će, koliko je god je u njenoj moći, preduprediti sve vrste napada, i biće represivna prema ekstremističkim grupama koje prete različitim strankama, organizacijama i pokretima.” Zvaničnici policije su još jednom istakli da “i "ubuduće" u centru Beograda iz bezbednosnih razloga neće biti dozvoljeno održavanje javnih skupova.” Policija je 20. septembra uhapsila 37 aktivista desničarskih organizacija zbog kršenja zabrane okupljanja na javnim mestima,a četvorici je određen zatvor do 30 dana. Ministarstvo pravde je 22. septembra pokrenulo inicijativu za zabranu svih organizacija čiji članovi propagiraju nasilje i vrše krivična dela. A zatim predsednik Srbije Boris Tadić najvaljuje da će “ svi ekstremisti, levo ili desno, biće procesuirani pred našim sudovima.”
U članu 55. Ustava Srbije navodi se da Ustavni sud može zabraniti udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Optužnica za međunarodni terorizam
Istražni postupak se okončao nakon dva meseca, 3. novembra, a tužilac okružnog suda u Beogradu i Sudsko Veće su jednoglasnom odlukom podigli optužnicu za međunarodni terorizam protiv šestoro anarhista iz Beograda kojima je produžen pritvor za još mesec dana na osnovu čl.142 st.1 tač.3 ZKP-a (kada je zaprećena kazna za krivično delo veća od 10 godina, optuženi nema prava da se brani sa slobode), dok se u optužnici ističe da postoji bojazan da će se krivično delo ponoviti jer su okrivljeni članovi, odnosno simpatizeri ASI.
Free the Belgrade 6 - info
On September 4th, the investigating attorney of the Belgrade District Court ruled that the six young people arrested on September 3rd 2009 under the charges of "causing general public danger", were to be held in custody for thirty days, whereas, in his request for investigation, the state attorney changed the qualification to "criminal act of international terrorism".
They are being prosecuted for having written a graffiti on the facade of the Greek embassy building in Francuska Street in Belgrade, and then throwing two Molotov cocktalis on the building, on August 25th about 3a.m. On this occasion, a window was cracked, the flame caused minor damage to the facade without spreading to the interior of the building, and the small fire was soon extinguished (with a bottle of water). No one was injured in this 'assault', since the embassy building was empty at the time, and all embassy services started working regularly the following morning.
After two months of investigation, on November 3rd, charges of committing a criminal act of international terrorism were raised against Tadej Kurepa, Sanja Dojkic, Nikola Mitrovic, Ratibor Trivunac, Ivan Savic and Ivan Vulovic. The defendants were denied the right to be granted bail, under the excuse that their offence could possibly be repeated.
The curiousity of these circumstances resides in the unusual moves made by the police and the prosecution, whereby the arrested have been charged with committing a criminal act of international terrorism. According to the Criminal Code of Serbia, this act is treated in the same rank with the crime of genocide, crime against humanity, war crimes against civilians, organizing and incitement to genocide and war crimes, leading aggressive warfare, and the like.
Let us recollect that the only person prosecuted for taking part in the burning of the American embassy in Belgrade on February 21st 2008 was spared such a harsh qualification, and was charged with no more than "serious offenses against the enforcement of general safety", even though the building of a foreign embassy was seriously damaged in the fire, and one person, who was in the company of the defendant, died in the fire.
At the present moment, in which civil rights and freedoms in Serbia are being largely narrowed by the changes introduced to the Criminal Code and the Public Information Law, criminal prosecution of the six arrested clearly indicates the intention of certain political structures to increase the level of repression and use misfeasance in their effort to gradually stifle any political criticism of their actions.
More than two months following the formal indictment, a month after the complaint filed by the defense was dismissed, the six young people are still in detention, awaiting trial. Their trial has not yet been scheduled, even though all legal deadlines have been broken.
We hereby declare our solidarity with the arrested and demand that the absurd indictment against them be withdrawn!
Freedom to the arrested anarchists! (read less)
They are being prosecuted for having written a graffiti on the facade of the Greek embassy building in Francuska Street in Belgrade, and then throwing two Molotov cocktalis on the building, on August 25th about 3a.m. On this occasion, a window was cracked, the flame caused minor damage to the facade without spreading to the interior of the building, and the small fire was soon extinguished (with a bottle of water). No one was injured in this 'assault', since the embassy building was empty at the time, and all embassy services started working regularly the following morning.
After two months of investigation, on November 3rd, charges of committing a criminal act of international terrorism were raised against Tadej Kurepa, Sanja Dojkic, Nikola Mitrovic, Ratibor Trivunac, Ivan Savic and Ivan Vulovic. The defendants were denied the right to be granted bail, under the excuse that their offence could possibly be repeated.
The curiousity of these circumstances resides in the unusual moves made by the police and the prosecution, whereby the arrested have been charged with committing a criminal act of international terrorism. According to the Criminal Code of Serbia, this act is treated in the same rank with the crime of genocide, crime against humanity, war crimes against civilians, organizing and incitement to genocide and war crimes, leading aggressive warfare, and the like.
Let us recollect that the only person prosecuted for taking part in the burning of the American embassy in Belgrade on February 21st 2008 was spared such a harsh qualification, and was charged with no more than "serious offenses against the enforcement of general safety", even though the building of a foreign embassy was seriously damaged in the fire, and one person, who was in the company of the defendant, died in the fire.
At the present moment, in which civil rights and freedoms in Serbia are being largely narrowed by the changes introduced to the Criminal Code and the Public Information Law, criminal prosecution of the six arrested clearly indicates the intention of certain political structures to increase the level of repression and use misfeasance in their effort to gradually stifle any political criticism of their actions.
More than two months following the formal indictment, a month after the complaint filed by the defense was dismissed, the six young people are still in detention, awaiting trial. Their trial has not yet been scheduled, even though all legal deadlines have been broken.
We hereby declare our solidarity with the arrested and demand that the absurd indictment against them be withdrawn!
Freedom to the arrested anarchists! (read less)
Sloboda za BG6 - info
Dana 04.09.2009. je odlukom istražnog sudije kružnog suda u Beogradu izrečena mera pritvora do trideset dana grupi od šest mladih ljudi koji su uhapšeni 3. septembra 2009. godine, pod sumnjom da su počinili krivično delo izazivanja opšte opasnosti, dok je javni tužilac u zahtevu za pokretanje istražnog postupka prekvalifikovao delo u međunarodni terorizam.
Oni se terete da su 25. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva "molotovljeva koktela" na zgradu ambasade Grčke u Francuskoj ulici u BG-u. Tom prilikom prozor je naprsao, plamen je izazvao neznatna oštećenja na fasadi,vatra
nije prodrla u unutrašnjost zgrade, a manji požar je ubrzo ugašen (jednom flašom vode). U ovom 'napadu' nije bilo povređenih, jer u to vreme u ambasadi nije bilo nikoga, a sve službe Ambasade su toga jutra počele normalno sa radom.
Nakon dva meseca istrage, 3. 11. 2009. podignuta je optužnica protiv Tadeja Kurepe, Sanje Dojkić, Nikole Mitrovića, Ratibora Trivunca, Ivana Savića i Ivana Vulovića za počinjeno krivično delo međunarodnog terorizma. Optuženima je uskraćeno pravo da se brane sa slobode, pod izgovorom da postoji bojazan da će se krivično delo ponoviti.
Neobična okolnost vezana za delovanje policije i tužilaštva u ovom slučaju, jeste to što se uhapšeni terete da su počinili krivično delo međunarodnog terorizma. To delo se u Krivičnom zakoniku Republike
Srbije tretira u istoj grupi sa zločinom genocida, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organizovanjem i podsticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina, vođenjem agresivnog rata, i sličnim.
Podsetimo se toga da je jedini optuženi za čestvovanje u paljenju američke ambasade 21. februara 2008. godine, prošao bez tako oštre kvalifikacije, i tereti se samo za teško delo protiv opšte sigurnosti, iako je tom prilikom zgrada ambasade strane države znatno štećena
vatrom, a jedna od osoba koja je bila u grupi sa optuženim smrtno stradala u požaru.
U momentu kada se prava i slobode u Srbiji ozbiljno sužavaju donošenjem izmena Krivičnog zakonika i Zakona o javnom informisanju, pokretanje postupka za delo međunarodnog terorizma protiv šestoro uhapšenih, ukazuje na nameru određenih državnih struktura da povećavanjem stepena represije i zloupotrebom zakonskih odredbi postepeno obeshrabre svaku političku kritiku svog delovanja.
Više od dva meseca nakon podizanja optužnice, i mesec dana nakon odbijanja žalbi branilaca, šest mladih ljudi čeka suđenje u istražnom zatvoru. Suđenje još nije zakazano, i pored prekoračenja svih zakonskih rokova.
Izražavamo solidarnost sa uhapšenima i zahtevamo da se besmislena optužnica protiv njih povuče!
Sloboda uhapšenim anarhistima!
Oni se terete da su 25. avgusta, oko tri sata ujutru, najpre ispisali grafit na fasadi, a potom bacili dva "molotovljeva koktela" na zgradu ambasade Grčke u Francuskoj ulici u BG-u. Tom prilikom prozor je naprsao, plamen je izazvao neznatna oštećenja na fasadi,vatra
nije prodrla u unutrašnjost zgrade, a manji požar je ubrzo ugašen (jednom flašom vode). U ovom 'napadu' nije bilo povređenih, jer u to vreme u ambasadi nije bilo nikoga, a sve službe Ambasade su toga jutra počele normalno sa radom.
Nakon dva meseca istrage, 3. 11. 2009. podignuta je optužnica protiv Tadeja Kurepe, Sanje Dojkić, Nikole Mitrovića, Ratibora Trivunca, Ivana Savića i Ivana Vulovića za počinjeno krivično delo međunarodnog terorizma. Optuženima je uskraćeno pravo da se brane sa slobode, pod izgovorom da postoji bojazan da će se krivično delo ponoviti.
Neobična okolnost vezana za delovanje policije i tužilaštva u ovom slučaju, jeste to što se uhapšeni terete da su počinili krivično delo međunarodnog terorizma. To delo se u Krivičnom zakoniku Republike
Srbije tretira u istoj grupi sa zločinom genocida, zločinom protiv čovečnosti, ratnim zločinom protiv civilnog stanovništva, organizovanjem i podsticanjem na izvršenje genocida i ratnih zločina, vođenjem agresivnog rata, i sličnim.
Podsetimo se toga da je jedini optuženi za čestvovanje u paljenju američke ambasade 21. februara 2008. godine, prošao bez tako oštre kvalifikacije, i tereti se samo za teško delo protiv opšte sigurnosti, iako je tom prilikom zgrada ambasade strane države znatno štećena
vatrom, a jedna od osoba koja je bila u grupi sa optuženim smrtno stradala u požaru.
U momentu kada se prava i slobode u Srbiji ozbiljno sužavaju donošenjem izmena Krivičnog zakonika i Zakona o javnom informisanju, pokretanje postupka za delo međunarodnog terorizma protiv šestoro uhapšenih, ukazuje na nameru određenih državnih struktura da povećavanjem stepena represije i zloupotrebom zakonskih odredbi postepeno obeshrabre svaku političku kritiku svog delovanja.
Više od dva meseca nakon podizanja optužnice, i mesec dana nakon odbijanja žalbi branilaca, šest mladih ljudi čeka suđenje u istražnom zatvoru. Suđenje još nije zakazano, i pored prekoračenja svih zakonskih rokova.
Izražavamo solidarnost sa uhapšenima i zahtevamo da se besmislena optužnica protiv njih povuče!
Sloboda uhapšenim anarhistima!
Пријавите се на:
Постови (Atom)
